Сећање на Батка (1936-2023)

Недавно је свет напустио Шапчанима знан и драг суграђанин Љубомир Милошевић, или како су га већина знали, Батко. Након дуге и тешке борбе изгубио је животну битку од превише тешког, непредвидивог и нефер противника. Остаје у сећању одмерен, тих, скроман човек, велики спортиста и одличан педагог.

Рођен је у Шапцу 1936. године, одрастао на Баиру. У родном граду похађао основну и средњу школу, а потом високо образовање стекао у Београду на Државном институту за фискултуру (ДИФ). Вратио се у свој шабац где је радио у више основних и средњих школа. Ученици га памте по свим људским квалитетима, а због њих је већини био међу најомиљенијим професорима.

Волео је свој позив, али је много волео и спорт. Највеће љубави су му биле фудбал и стони тенис. Крајем шесте и почетком седме деценије је бранио за шабачку Мачву, а када је копачке и рукавице окачио о клин, вратио се још једној спортској љубави, стоном тенису. Био је сјајан стонотенисер у великој генерацији играча овог спорта у Шапцу. Уз њега су ту: Николић, Лазовић,Лукић, Симић, Радовић, Радивојевић и др. У овако јакој конкуренцији Батко је више пута освајао првенство Шапца и био редован члан прве екипе стонотенисара града.

Стони тенис је играо и у пензионерским данима, док га је здравље служило. Борио се на фудбалским теернима и за тениским столовима, играо је повремено и велики тенис, но у каснијем животном периоду уживао је на трибинама док гледа рукометаше Металопластике, чији је дрес носио његов унук Милош Митровић, некадашњи капитен клуба, садашњи тренер млађих категорија и рекордер по броју наступа за Металопластику.

Батко је сахрањен на Доњошорском гробљу. Испратио га је велики број суграђана, а иза себе је оставио супругу Цоку, ћерку Зорицу, сина Душана, три унука и два праунука.