Чување успомене на уваженог професора

Михаило Ђурић је наш суграђанин, али и један од најзначајнијих, можда и најзначајинији српски савремени филозоф. Уважени универзитетски професор није само делом у свом времену стекао поштовање академске заједнице, већ су теме које је обрађивао већно актуелне и примењиве у савременом разматрању. На годишњицу његове смрти крајем новембра, већ традиционално у Шапцу је приређена манифестација „Дан Михаила Ђурића“ фокусирана на његово дело и актуелизацију проблема.

„Разумевање светске димензије проблема хуманизма и нихилизма“ за ученике Гимназије

Тема хуманизма, заснована још у антици, као једно до оних којима се бавио професор Ђурић, представљена је ученицима Шабачке гимназије. Хуманизам је постао омражен у филозофским круговима током века у којима су се догодила два велика рата. Европски дух је допео у кризу и то се манифестује стварањем антихуманизма кога следи постхуманизам и трансхуманизам у коме данас живимо, истакао је проф. др Маринко Лолић.

-Идеал хуманистичког интелектуалца нестао је са филозофске сцене током претходног века. Мене су интересовали разлози. Многи интелектиалци су уочили кризу европског духа. Феноменологија, егзистенцијализтам и марксизам покушавају да поново рехабилитују идеју хуманизма који је ослоњен на марксове ране списе. Алтисер, члан КП Француске, своје читање дела заснива на ставу да у каснијим списима човеј не постоји, то је антихуманистички приступ и ту види расцеп у марксизму. Након тога почињу говори о смрти човека у филозофију, смрти аутора у књижевности, то је критика филозофије субјективности, где се сматра да је субјект превише ојачао и да угрожава опстанак појединца и човечанства - рекао је проф. др Лолић о предавању приређеном ученицима Гимназије „Разумевање светске димензије проблема хуманизма и нихилизма“, наглашавајући значај одступања професора Ђурића од марксистички оријентисаних филозофа.

-Желео сам да покажем колико је Ђурић одступајући од линије марксистички оријентисаних филозофа усмерених на марксовов хуманизам успео да расветли појам хуманизма у Европи, али је истовремено био у закашњењу, као и они, у проницању да ли ће се уопште рехабилитовати идеја хуманизма или ћемо доживети тријумф антихуманизма, постхуманизма и данас трансхуманизма.

Претходне године објављен је зборник који обједињује и причу о пет година манифестације Дан Михаила Ђурића, али и указује на вредност дела једног од наших најзначајнијих савремених филозофа. Идеја је представљање дела младим људима у Шабачкој гимназији, а потом, у Библиотеци разговор о темама које је Ђурић покренуо, а циљ је управо грађење споне лика и дела филозофа са младима, односно дискусија као начин за најкомплетније сагледавање целине.

-Дело Михаила Ђурића је обимно, разноврсно. На својој филозофској стази се бавио кључним темама филозофије и тежио је да са становишта своје струке одговори на судбинска питања човека у савременом свету, кризе са којима се појединац и друштво суочавају. Од прве манифестације смо желели да фокус сећања буде дело и покушај сарадника и ученика да његове ставове проблематзују и актуелизују како би направили копчу између дела Михаила Ђурића и младих људи којима се обраћамо. Од првог дана имамо подршку Града и то нам је изузетно важно – истакао је професор др Јовица Тркуља, један од покретача Манифестације.

Манифестација је окончана разговором у Библиотеци шабачкој на тему деловања професора Михаила Ђурића у Институту за филозофију Филозофског факултет Универзитета у Београду који су припремили др Часлав Копривица, др Борис Милосављевић и др Маринко Лолић. Организатори манифестације су Библиотека шабачка, Шабачака гимназија и Град Шабац.