2. фебруар 2024.2. феб 2024.
Завод за јавно здравље Шабац
Светски дан борбе против рака
Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака
сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године се завршава
трогодишња кампања (2022–2024) која је имала за циљ смањење неједнакости у приступу
превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Подаци говоре да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети
од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика
малигне болести.
Водеће локализације рака у оболевању и у умирању су рак плућа, рак дојке и рак дебелог
црева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од
рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих
нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца.
Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених
случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%). У неразвијеним и средње
развијеним земљама за око 30% случајева рака одговорне су хроничне инфекције хуманим
папилома вирусом и вирусом хепатитиса.
Између 30 и 50 одсто карцинома се може спречити применом превентивних мера и
елиминацијом фактора ризика. Оптерећење раком се може смањити раном дијагностиком,
правовременим лечењем и адекватном негом оболелих од малигних тумора.
Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене
службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз
програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака
открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и
завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка
информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести
и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве
лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења.
Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу
превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
ГП
сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Ове године се завршава
трогодишња кампања (2022–2024) која је имала за циљ смањење неједнакости у приступу
превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Подаци говоре да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети
од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика
малигне болести.
Водеће локализације рака у оболевању и у умирању су рак плућа, рак дојке и рак дебелог
црева. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од
рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3% свих
нових случајева рака и 21,5% свих смртних случајева од рака код мушкараца.
Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,5% свих новооткривених
случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15,5%). У неразвијеним и средње
развијеним земљама за око 30% случајева рака одговорне су хроничне инфекције хуманим
папилома вирусом и вирусом хепатитиса.
Између 30 и 50 одсто карцинома се може спречити применом превентивних мера и
елиминацијом фактора ризика. Оптерећење раком се може смањити раном дијагностиком,
правовременим лечењем и адекватном негом оболелих од малигних тумора.
Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене
службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз
програме ране дијагностике и лечења малигних болести, јер се многи случајеви рака
открију прекасно, када је лечење тешко а проценат преживљавања оболелих мали.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и
завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка
информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести
и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве
лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења.
Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу
превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
ГП
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
