6. март 2024.6. мар 2024.
Слободан Бркић (фото: serbiantimes.info/Мачва инфо))
Мотивациона трибина Слободана Бркића
Слободан Бркић, родом Мачванин, становник Београда, припремио је мотивациону трибину за посетиоце у Богатићу, у четвртак, 7. марта, од 13 часова. Назив трибине је "Како успети у животу духовним и интелектуалним напредовањем".
Уколико име Слободана Бркића не говори много, прилика да се читаоци упозунају са ликом и делом, односно прилика да се процени компетентност за овакву трибину, јесте текст о њему који је настао у оквиру пројекта "Заједно у медијима", реализованог пре две године у кооперацији Удружења параплегичара Мачванског округа (УПМП) и Гласа Подриња. Један од саговорника у последњем наставку био је управо Слободан.
Преносимо део текста "Када нешто заиста желиш..." посвећен њему:
Љубав према човечанству
Живот Слободана Бркића и достигнућа не могу се ни сажети у неколико редова. Грешком лекара, остао је без вида још у инкубатору, дијагноза „инкубаторско слепило“. Операција је омогућила да задржи тек периферни вид. Ношен подршком родитеља, Слободан, родом из Мачве похађао је школу најпре учењем напамет, „писањем у глави“, све док није овладао брајевом азбуком. Завршио је Музичку школу у Шапцу, Факултет политичких наука, но Слободан говори течно чак четири језика, а споразумева се на још шест, компонује музику за клавир, са сестрама је одржао бројне концерте („Трио Бркић“) на којима су посетиоци могли да упознају вокалне могућности. Заљубљеник је у технологију, организује рачунарске и језичке курсеве.
-Одувек сам се концентрисао на оно што могу, не на оно што не могу. То је приступ који негујем и за којим сам уверен да треба свако по њему да поступа. Волим да себе дефинишем као човека који помаже човечанству и то је моја мисија. Да ли то чиним компонујући, певајући, учећи друге језицима, раду на рачунару, животним саветима, то је само медијум за алтруистичку суштину.
Зна више од 600 говора државника и генерала из целог света и то на оригиналном језику, не у преводу. Каже да говори „само“ десет језика.
-Циљ ми је да научим педесет језика. За један језик ми треба између месец и по и три месеца, некада дневно учим пет, шест хиљада речи и желим да овладам са још више језика. Свако има неко ограничење, физичко, психичко, али је најгоре самоограничење, када воља и жеља нису јаки. Срећа се не може досегнути уколико неко не чини све што може да је „дохвати“.
Уколико име Слободана Бркића не говори много, прилика да се читаоци упозунају са ликом и делом, односно прилика да се процени компетентност за овакву трибину, јесте текст о њему који је настао у оквиру пројекта "Заједно у медијима", реализованог пре две године у кооперацији Удружења параплегичара Мачванског округа (УПМП) и Гласа Подриња. Један од саговорника у последњем наставку био је управо Слободан.
Преносимо део текста "Када нешто заиста желиш..." посвећен њему:
Љубав према човечанству
Живот Слободана Бркића и достигнућа не могу се ни сажети у неколико редова. Грешком лекара, остао је без вида још у инкубатору, дијагноза „инкубаторско слепило“. Операција је омогућила да задржи тек периферни вид. Ношен подршком родитеља, Слободан, родом из Мачве похађао је школу најпре учењем напамет, „писањем у глави“, све док није овладао брајевом азбуком. Завршио је Музичку школу у Шапцу, Факултет политичких наука, но Слободан говори течно чак четири језика, а споразумева се на још шест, компонује музику за клавир, са сестрама је одржао бројне концерте („Трио Бркић“) на којима су посетиоци могли да упознају вокалне могућности. Заљубљеник је у технологију, организује рачунарске и језичке курсеве.
-Одувек сам се концентрисао на оно што могу, не на оно што не могу. То је приступ који негујем и за којим сам уверен да треба свако по њему да поступа. Волим да себе дефинишем као човека који помаже човечанству и то је моја мисија. Да ли то чиним компонујући, певајући, учећи друге језицима, раду на рачунару, животним саветима, то је само медијум за алтруистичку суштину.
Зна више од 600 говора државника и генерала из целог света и то на оригиналном језику, не у преводу. Каже да говори „само“ десет језика.
-Циљ ми је да научим педесет језика. За један језик ми треба између месец и по и три месеца, некада дневно учим пет, шест хиљада речи и желим да овладам са још више језика. Свако има неко ограничење, физичко, психичко, али је најгоре самоограничење, када воља и жеља нису јаки. Срећа се не може досегнути уколико неко не чини све што може да је „дохвати“.
Д. Б.
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
