Комад „Лари Томпсон, трагедија једне младости“ одушевио публику

Представа „Лари Томпсон, трагедија једне младости“, према тексту драмског писца Душана Ковачевића, а у режији Стевана Бодроже, премијерно је изведена у Шабачком позоришту. Шта се дешава када најбоља публика на свету све време гледа неодиграну представу јер је један глумац одлучио да дигне руку на себе? Граница између илузије и стварности се брише, немогуће постаје могуће, а људи „из сенке“ дочекали су својих пет минута. Онај туђи живот, оличен у телевизијској серији, постаје битнији од сопственог којим се баве тек онако, успут и следи низ трагикомичних ситуација.

Након 18 година на шабачкој сцени игра се Ковачевићев комад и академик се вратио у театарску кућу у коју је први пут крочио као основац откривајући своју љубав према будућем позиву. Након гледања, истакао је да му је изузетно драго што је управо шабачки ансамбл извео комад који је њему посебно драг, јер га везује за велике пријатеље, глумце Бору Тодоровића, Милену Дравић, Бату Стојковића.

Иницијална идеја, прича о човеку који одустаје од играња, која се касније претворила у нешто сасвим друго, настала је пре више од три деценије. Појављуjу се многи „мртви“, а опет живи људи, којима се не сме рећи чега су тако „мртви“ несвесни, јер би то могло да наруши њихове „мртве“ послове. Истовремено, радећи их, они опасно раде против себе.

-Ово је ново читање на један јако занимљив начин и сходно данашњем времену, ближе реализму. Ја сам тај комад писао половином деведесетих година у потпуно другим и политичким и историјским условима, током рата тих деведесетих година и то се одразило на целу причу. Данас је ово сећање на то време. Могу рећи да је Шабачко позориште уложило максималан труд заједно са редитељем и урадило једну занимљиву и узбудљиву представу која је сходна опет, данашњем времену. Јако добро су се снашли у тој трансформацији да из једног времена које је било потпуно другачије пребаце у неко друго време и да то буде једна јако занимљива представа. Нисам најмеродавнији да причам о томе, причам из свог угла, као писац. Сећам се неких сцена које су врло сличне као што су биле у Звездара театру. Има овде неколико глумаца који су направили одличне улоге. Мислим да ће ово бити представа која ће се играти дуго и овде, а гостоваће и у Београду- рекао је Ковачевић после представе.

Директорка Шабачког позоришта Александра Делић навела је да после напорног рада резултат није изостао.

-Симболично, на Дан победе, премијера. Глумачки ансамбл и редитељ Стеван Бодрожа вредно су радили протекла два месеца и мислим да су достигли максимум. То је препознала и шабачка публика судећи према аплаузу. Велико ми је задовољство што је вечерас са нама и наш писац, драги Шапчанин, Душан Ковачевић. После пуних 18 година једна његова драма je на сцени Шабачког позоришта. Мислим да је ова премијера изузетно важан догађај за Шабачко позориште и за културу овог града. Намера нам је да припремимо много добрих премијера и много добрих представа и у будућности- поручила је директорка Шабачког позоришта.

Колико је био изазов, толико је било и задовољство радити комплексну драму у тематском смислу и вишеслојности њених порука, истакао је редитељ Стеван Бодрожа. Публика није штедела аплауз да то и награди.

-Та драма је мој избор, нешто што сам годинама желео да радим. Кад волите неко дело, онда вам је лепо да га радите. Оно за чим трагам као редитељ у сваком процесу је моје уживање у том процесу и оно је врло присутно ако људи око мене уживају у томе што радимо. Глумци и ја смо увек као нека деца која се играју, као неки завереници. Наша завера или успе или не успе, мислим да је овог пута успела и наравно да кад радите дело које вам толико нуди, једно добро дело, онда можете да се размашете, размаштате, то дело ради за вас, не морате да скривате његове мане, извучете на површину његове врлине, него стварно можете да се запитате и замислите како ви то заправо хоћете да поставите. Са добрим драмама, постоји читав низ начина за то. Публика је видела наш начин који је јако другачији од тога како је изгледала антологијска представа, праизведба из деведесетих у Звездара театру, али смо били доследни тексту, волели смо га, самим тим смо волели цео процес. Велико ми је задовољство да смо дошли до краја и да је публика имала прилику да га види- нагласио је Бодрожа.

После низа ломова, прекида, у оном најјачем, теaтарском мраку, светли реченица „Публика је светиња“. Несреће и невоље су неизбежне, али, док се не догоде, треба живети као да се неће ни догодити. Show must go on. Како на сцени, тако и у животу.

Д.Д.