Фрулаш Витомир Јањић из Варне током више од шест деценија свирања, освојио прегршт награда

На 37. Сабору фрулаша „Ој Мораво“ у Прислоници код Чачка који окупља најбоље фрулаше Србије, у категорији такмичење појединаца у изворном свирању за 2024. годину, прва награда жирија публике припала је Витомиру Јањићу из Варне код Шапца. И није ово прво велико такмичење на којем је учествовао, освојио награде и побрао овације публике и стручног жирија, сада седамдесетогодишњи Вита, како га зову пријатељи и комшије из родног краја.

Са фрулом је обишао целу тадашњу велику државу, а музика му је каже, донела све у животу поред породице, деце, унука. Љубав према инструменту који је као самоук први пут засвирао у првом разреду основне школе са непуних осам година, није престала ни после толико времена, а како истиче, свираће док га глава и прсти буду служили.

-Првог званичног наступа се и дан данас сећам. Имао сам само 15 година када сам свирао у студију Радио Београда. Сећам се и датума, било је то 6. фебруара 1969. године на једном такмичењу где сам победио као најмлађи учесник и добио фрулу на поклон од тада најбољег фрулаша Саве Јеремића. Ту фрулу и дан данас чувам и не бих је дао или не дај боже продао низашта на свету. Добио сам и новчану награду, тадашњих пет милиона динара. Их, велике су то паре тад биле! После тога је кренуло све некако логичним путем. Постао сам члан Савеза естрадних уметника тадашње Југославије, пропутовао државу уздуж и попреко, свирао са најбољим оркестрима. Пуно сам наступао, нема такмичења на којем нисам био, од оних у нашем крају, у Подрињу, преко Бишевца код Крагујевца где сам био први, па на Сабору народне музике у Врњачкој Бањи где сам као победник отворио манифестацију. То је било 1984. године и то ми је један од најдражих наступа. Могу да се похвалим да су ме пратили оркестри Љубише Павковића, Бранимира Ђокића, Јашаревића. Свирао сам у Бања Луци, Босанској Крајини, Приједору и то све као члан Савеза естрадних уметника – прича Витомир.

Ја не знам ноте, нисам их учио и не свирам по њима, све из главе

Било је понуда за талентованог фрулаша из Поцерине да постане и стални члан Народног оркестра Радио Београда. Међутим, отац се није сложио са Витином жељом да крене у „естрадне“ воде и пресели у велики град.

-Био је против, није дао да одем из породичне куће у Београд као најмлађи од деце. Старија два брата су тада већ отишла за послом, сестра се удала и ја сам остао на имању. Али сам наставио да путујем и свирам, то није никад бранио – сећа се Вита.

Добро коло свирати значи добру пратњу имати
-Морам да поменем велику подршку коју сам имао од Радојке и Тина Живковића који су ме често пратили и звали на њихове наступе, а старији се сећају колико су они били популарни и признати као врсни музичари. И мени је била велика част да стојим поред њих. Сећам се да ме је Радојка звала „Лоло“ и храбрила кад сам као млад наступао. „Не брини ништа, тебе твоја Рада прати на хармоници и све ће бити како треба а ти ћеш опет победити“, тако је говорила кад смо ишли на такмичења. Да вам кажем, за фрулаша је јако важна пратња, било да је само хармоника или неки други инструмент или цео оркестар – истиче Витомир.

Град Шабац ми је помогао да одем на Сабор и нисам изневерио поверење, вратио сам се са наградом

Од колеге фрулаша и мајстора за израду фрула Мирослава Весовића набавља фруле. Весовић, времешна старина са своје деведесет две године, и даље наступа на Саборима, а на последњем у Прислоници, укрстио је фрулу са Витином.

-Најбоље звуче фруле од јавора, шљиве и дреновине. Треба знања и добро ухо да се направи квалитетна фрула. А мајстор Мирослав уме и да је направи а богами и засвира. Волимо да свирамо заједно. Нема тога ко тад остане равнодушан – каже Вита.

Над извором врба се наднела
Јањић је члан шабачког Удружења пензинера са којим често путује на организоване излете. Наравно, са фрулом.

-Поведем на путовање и хармоникаша Дула Марковића, комшију из Поцерског Метковића, па заједно свирамо и певамо. То је право уживање онда за све. А на такмичењима је другачије, није лако јер се све гледа, и постоје четири ставке које жири прати - техничко, ритмичко, мелодијско и стилско свирање. Ја највише волим стилско јер такво коло које засвирам, оно мора да слади, мора да говори. Највише волим да свирам нашу стару изворну народну музику, а омиљене песме су ми „Обраше се виногради“, „Одрасла сам овце чувајући“, „Над извором врба се наднела“, „Тихо тече Колубара“, и где год да их чују и препознају, сви се одушеве. Певају у глас. Воле и млађи те песме, знају их, а кад засвирам, фрула сама проговори да се и сам зачудим. Кад треба негде да се иде, на неки излет са пензинерима, сви питају јел иде Вита Јањић јер знају да ће бити песме и весеља – објашњава овај талентовани фрулаш, вредни поцерски домаћин, и активни пољопривредни пензионер.

С.Г.