У ОШ „Јанко Веселиновић“ одржана је трибина за наставнике и родитеље ученика на тему превенције и очувања менталног здравља. Значај менталног здравља у младој популацији - школске деце и адолесцената, за њихов даљи развој, учење, постизање школских односно академских успеха
Ментално здравље, здраво емоционално функционисање и емоционална стабилност
Ментално здравље није само одсуство менталног поремећаја већ је оно благостање организма и при том се мисли на уравнотежено стање где је особа у могућности да остварује своје потенцијале, да се успешно носи са стресом свакодневног живота и да буде продуктивна у раду и на тај начин буде у могућности да допринесе и себи и својој заједници. Ментално здравље представља основу способности како размишљамо, осећамо, какви су међуљудски односи које стварамо. Да бисмо били ментално здрави потребно је да имамо јасну слику о себи и свом идентитету, односу са другима и својој личној афирмацији. То подразумева и одређену количину самопоуздања и самоуверености што нас даље опредељује какви ћемо бити у животу што је јако важно код младих људи. За ментално здравље је битна и очуваност појединих психичких функција – памћење, размишљање у складу са развојном доби, адекватно тестирање реалности и одређен степен радозналости, опреза и маште. Здраво емоционално функционисање подразумева одређен степен емоционалне стабилности, што значи способност суочавања са неким конфликтним емоцијама, фрустрацијма, способност контроле беса и контролисања неке непријатности -
У периоду адолесценције најчешћи ментални проблеми и поремећаји који се јављају су емоционални и понашајни. То су анксиозност, депресија, поремећај контроле беса, исхране, парасуицидна понашања (самоповређивање), суицид и коришћење психоактивних супстанци
Ментални проблеми у адолесцентском добу могу значајно да наруше квалитет даљег живота и напредовање једне младе особе У периоду адолесценције најчешћи ментални проблеми и поремећаји који се јављају су емоционални и понашајни. То су анксиозност, депресија, поремећај контроле беса, исхране, парасуицидна понашања (самоповређивање), суицид и коришћење психоактивних супстанци. Сви ови проблеми када се јаве могу значајно утицати не само на активно функционисање једне младе особе већ имати и дуготрајне последице. Само једна депресивна епизода у периоду адолесценције може бити повезана са каснијим проблемима у браку, родитељству, професионалном животу. Кад ментални проблем пређе у ментални поремећај и уколико дуго траје и ништа се не чини по том питању, последице могу бити знатно веће, а најгора је свакако самоубиство. Суицид представља четврти узрок смртности у популацији младих старости од 15 до 29 година. И поред примене терапијских процедура, по статистици, мали број младих добије помоћ у право време. Водећи разлог томе је стигма. Млади се због ње не усуђују ни да причају о проблему а камоли да се некоме обрате. Стигма и коју осећају родитељи је један од разлога јер се одступа од идеала доброг родитеља па онда и они сами некад свесно некад несвесно опструирају или не желе да виде да њихово дете има проблем и да на томе треба порадити. Неинформисаност је још један разлог. Млади најчешће нису упућени коме треба да се обрате. Педагошко-психолошка служба у образовним установама је врло битна и заправо је „жила куцавица“ у тој универзалној превенцији, препознавању и спречавању даљег развоја менталних проблема. Фото: Глас Подриња
Превенција „Пре свега здрав и добар сан. У току сна се најбоље долази до неуроразвоја, квалитетан и довољно дугачак сан благотворно делују на ментално здравље. Бројне студије су потврдиле да кратак сан а то је онај који траје краће од седам сати је повезан са повећањем телесне тежине, утиче на хормон раста, утиче на боље памћење, учење, на атлетске перформансе. Физичка активност је јако битна за ментално здравље. Бављење креативним радом је такође добро, учење социјалних вештина, превенција вршњачког насиља“
Улога родитеља и средине, темперамент и карактер Млади током развојног периода развијају слику себе у социјалној средини, у очима других, остварују обрасце афективног везивања, уче се како да реагују у одређеним ситуацијама, да се носе са фрустрацијама, са тешким емоцијама. На њих утиче природна „датост“, темперамент, генетско наслеђе. Темперамент је нешто са чиме се рађамо, што је генетски условљено и то подразумева начин и интензитет емоционалног реаговања. Карактер је нешто што се обликује током живота и зависи од односа са родитељима и околином. Ту је јако битна улога родитеља јер они и социјална средина су ти који дете уче када нешто може, како може, да ли је дозвољено и да ли треба. Тако се стварају карактерне црте коју су углавном везане за морал и вољни моменат. Једно је причати детету шта ваља а шта не ваља а друго је то показати личним примером.
„450 милина људи у свету болује од менталних болести, 20 – 30 одсто европских болести отпада на менталне и свака четврта особа ће се у свом животу суочити са неким менталним проблемом или поремећајем. Зато је битно да негујемо менталну хигијену исто као и телесну“ Фото: Глас Подриња
Најчешћи поремећаји менталног здравља, емотивни, поремећајни. Од манифестација развојне фазе до депресије Поремећаји емотивне природе су најчешћи – анксиозност под број један. То је емотивни доживљај претеће опасности, непријатности и углавном не може да се објективизује. Кад су младе особе у питању углавном је везан за недостатак самопоуздања, социјални страх од негативне процене околине. Врло често је анксиозност праћена соматским манифестацијма, па се тако јавља лупање срца, нелагодност, промене у апетиту, главобоља..Друга важна појава је депресивност, која се најчешће манифестује као стање туге, нерасположења, повучености, изолације која траје дуже и значајно омета свакоднвено уобичајено функционисање. Може да прогредира у идеје безвредности, беспомоћности, кривице, до аутодеструктивних тенденција.
Родитељи и социјална средина су ти који дете уче када нешто може, како може, да ли је дозвољено и да ли треба. Тако се стварају карактерне црте коју су углавном везане за морал и вољни моменат. Једно је причати детету шта ваља а шта не ваља а друго је то показати личним примером
Друга група менталних проблема су понашајни који се изражавају кроз критичност према околини која прераста у видну нетрпељивост и која врло често доводи до испољавања агресивности. Овде не говоримо о манифестацијама развојне фазе које се иначе јављају у адолесцентском периоду, бунта, супростављања, вербалне агресивности, овде је реч о потреби младе особе да неког повреди, да учини материјалну штету, да улази у свађе и конфликте.
