Текст је објављен у штампаном издању Гласа Подриња. Сваког четвртка потражите нови број на киосцима.
Шапчанин Немања Антонић, писац аранжмана, музички продуцент, композитор, пијаниста и певач
„Волим да кажем да сам рођен у студију. Компоновање и певање су моје две највеће љубави, али мислим да ће следећа фаза у мом животу бити посвећена певању“
Немања Антонић, писац аранжмана, музички продуцент, композитор, пијаниста и певач одрастао је у музичкој породици, те је и његов живот од првих дана био испуњен мелодијама и тоновима. Нешто старијим Шапчанима презиме Антонић биће спона са музичким уредником и продуцентом РТС-а Микицом Антонићем, док млађи сигурно знају песму „Loco Loco“ групе Hurricane која је Србију представљала на Евровизији 2021. године, а чији продуцент и аранжер је Немања.
Музичко образовање започео је у основној и средњој музичкој школи, на одсеку са соло певање, да би у Београду, на Факултету драмских уметности, смеру дизајн звука и музичку продукцију стекао академску диплому. Ово је био само почетак његовог професионалног пута. Свестраност, упорност и таленат помогли су му да постане препознатљив у својој бранши.Сарађивао је и наступао са познатим извођачима, укључујући групу Hurricane, Едиту, Корнелија Ковача, Жељка Јоксимовића, Неверне Бебе,... За Глас Подриња Немања Антонић говори о музици, успесима, изазовима и плановима.
Како је било одрастати у музичкој породици? Одрастати у породици која се бави неким послом може бити сјајно ако и ви покажете љубав за тим. У мом случају је то било тако. Ја сам одрастао уз свог оца који компонује песме, иде на свирке, пева и све што носи један живот музиканта. Мени се то допало од почетка и мислим да је музика одувек и била мој једини могући пут. Међутим, родитељи никада нису инсистирали да се ја бавим музиком или да ми то буде каријера, већ је то одувек била моја жеља и моја одлука, а од њих сам само добио велику подршку. Практично се првог сусрета са музиком ни не сећам. Осећам се да сам рођен у породици која се бави музиком и музика је као таква била одувек уз мене.
Фото: Теодор Срећковић
Након Музичке школе наставио си образовање на Факултету драмских уметности, дизајн звука. Да ли је то био логичан след? Па, и јесте и није. Из средње музичке школе и свирања клавира је негде логичан след догађаја музичка академија. Међутим, ја сам поред клавира одрастао и у музичком студију и почео млад да компонујем музику и паралелно са клавиром ми се развијала љубав и према звуку уопште, али и компоновању и продуцирању популарне музике, а Факултет драмским уместности је место где се људи школују за дизајн звука и музичку продукцију, тако да су мој избор ипак на крају биле драмске уметности.
Када си почео да се бавиш продукцијом? Да ли више уживаш у компоновању, писању или продукцији песама, или извођењу? Волим да кажем да сам рођен у студију (смех). Продуцирањем и компоновањем се бавим од малих ногу. У студију сам се снимао како певам, слушао сам се, исправљао грешке,.. Компоновање и певање су моје две највеће љубави (не рачунајући будућу супругу, хаха), али мислим да ће следећа фаза у мом животу бити посвећена певању.
Да ли си икада осетио притисак због тога што је твој отац познати музичар? И дан данас старије колеге које тату познају кажу “син Микице Антонића” што је за мене одувек било пријатно осећање, јер је тата у послу заиста постигао резултате и мени је драго да ту традицију и професионалну каријеру наставим. Није било притиска, јер ми је то пријало, али сам и ја релативно брзо развио свој стил и постигао одређене резултате.
Како би описао своју музику? Који жанрови и извођачи те највише инспиришу? Још увек не могу тачно да дефинишем свој стил и мислим да ће то бити иначе тешко, јер сам ја научио да музику гледам јако широко, кроз живот, а не само кроз одређене стилове. Матично је мој стил поп музика, али заиста слушам, компонујем и поштујем све што ми се допадне и сматрам да је добро, квалитетно и да има неку вредност. Не бих могао да кажем тренутно да постоји неко ко ме инспирише конкретно, јер ми је заиста сада фокус на музици и појединачним песмама које ми се допадну.
Какав је процес стварања музике да ли прво долази мелодија, текст или атмосфера? Мој процес прављења песама иде у свим смеровима и увек је ствар инспирације. Некада је добар текст повод за мелодију. Некада кренем од атмосфере коју желим да добијем, па онда настане мелодија, па се на све то пише текст. Некада једноставно отпевам неку мелодију и снимим је у телефон, а онда се даље ради на разрађивању песме. А некада се и деси да се одређена песма ради по наруџбини.
Да ли имаш неки специфичан начин рада када си у студију? Код мене не постоји специфичан начин рада, али ми је најбитније да имам унутрашњу мотивацију да радим. Не могу да компонујем музику ако нисам фокусиран и расположен за рад.
Радио си са познатим српским и блаканским извођачима. Да ли је лакше радити за велике звезде, или то носи већу одговорност? Зависи. Успешни певачи су изграђени и њима увек морате да понудите нешто ново, што ће њима бити инспиративно, али да не побегну од своје суштине. Са друге стране, млади и нови извођачи траже и граде свој стил и то је најбитнији аспект у раду са њима. Оба су једнако изазовна.
Фото: Теодор Срећковић
Да ли би волео да сарађујеш са неким извођачем (домаћим или страним)? Има пуно и домаћих и страних извођача са којима бих волео да радим, али ако бих морао да издвојим једно име - то би био Жељко Јоксимовић. Са њим нисам имао прилике до сада да радим, а то би за мене представљало остварење још једног сна, обзиром да сам његову музику доста слушао док сам одрастао.
Који савет би дао младима који желе да се баве музиком, али можда осећају несигурност због конкуренције на сцени или мисле да нису довољно талентовани? Мислим да је потребно и здраво за све нас да будемо објективни према себи, али морамо разумети да испод овог Неба има места за све. Најбитнија је љубав према музици и ако она постоји, нема ни једног разлога да се неко њом не бави. Генерално бих посаветовао да не одустајете ни од чега што волите у животу, а од себе самих поготово.
Колико се разликује процес стварања филмске музике од музике за музичке извођаче? Када радите музику за филм онда радите музику за причу, а када радите за извођача, онда радите за ту конкретну особу. Ту је разлика. Мени је лично интересантније, али и емотивније да радим музику за конкретну особу, јер сте ту некако у директној комуникацији са њеним животом.
Пројекат на ком тренутно радиш? Ових дана волим да кажем да радим “себе”. Поред песама за моје колеге певаче (које нажалост не смем сад да споменем, јер је то пословна тајна) активно се бавим припремом своје певачке каријере и то ме посебно радује.
Код мене не постоји специфичан начин рада, али ми је најбитније да имам унутрашњу мотивацију да радим. Не могу да компонујем музику ако нисам фокусиран и расположен за рад
Планови за наредни период. План ми је да почнем да певам, Боже здравља, са својим бендом - да кренем да наступам. То је можда највећа промена у мом животу коју пружељкујем и којој се радујем.
Шта те инспирише поред музике? Волим спорт и редован сам у теретани. То је нешто што испуњава један велики део моје личности и карактера.
Где видиш себе за пет, или десет година? Видим се са својим тимом на великој певачкој турнеји.
Шта би навео као највећи успех у каријери, а шта као највећи изазов? Формално, вероватно највећи успех би био то што сам своју земљу као аутор представљао 2021. године са композицијом “Loco Loco“ на Евровизији, као највећем музичком такмичењу и фестивалу на свету. Али суштински, највећи успех у каријери за мене је што радим оно што волим и то волим сваки пут да нагласим, јер кад радиш оно што волиш, сваки ти је пројекат драг и радо га радиш. Тешко да то уопште могу да назовем послом, ал ајде. (смех)
Раније сам долазио чешће и увек се лепо осећам када сам у Шапцу. Мислим да је, поред породице и другара, шабачки вашар ствар која је оставила велики траг у мом сећању на детињство и Шабац
Колико често долазиш у Шабац? Прва асоцијација и најлепша сећања везана за град. Нажалост, у последње време ретко и то бих морао да променим. Углавном дођем код фамилије за празнике. Раније сам долазио чешће и увек се лепо осећам када сам у Шапцу. Мислим да је, поред породице и другара, шабачки вашар ствар која је оставила велики траг у мом сећању на детињство и Шабац.
Када би морао да опишеш себе, које би то кључне речи биле? Најтеже питање за крај, хаха. Увек ми је тешко да описујем себе, али се трудим да будем колико-толико нормалан, поштен и да заиста будем задовољан оним што радим и људима који ме окружују.