Још увек се чека на у свајање новог Закона о трансплантацији органа

„Двадесет пута је већа могућност да постанете потенцијални прималац органа, односно да вам затреба орган него да будете донор. Мислите о томе“ – поручују у Удружењу трансплантираних пацијената и пацијената којима је потребна трансплантација органа „Заједно за нови живот“.

Скупштина Србије је 2018. усвојила Закон о пресађивању органа који је омогућио да сваки грађанин аутоматски буде потенцијални донор, осим уколико се за живота није изјаснио против или се томе успротиви његова породица. Међутим, Уставни суд је 2021. донео одлуку да члан тог закона који се односи на претпостављену сагласност није у складу са Уставом, јер није ближе дефинисано питање породице. Уставни суд је тада дао рок од шест месеци Министарству здравља да коригује закон, али су измене и допуне Закона о трансплантацији усаглашене тек у мају 2023. године, када их је усвојила Влада Србије. Текст је упућен Скупштини на усвајање по хитном поступку, али никада није дошао на дневни ред.

- Измене Закона о пресађивању органа су на радној групи Министарства здравља, чији смо и ми члан и до сада се није стигло до консензуса око истих. Очекује се састанак радне групе у току наредне две недеље и тада ћемо знати шта се дешава са истим. Да подсетимо, 2018 године је донет нов Закон о пресађивању органа који је увео претпостављену сагласност, по којој смо сви донори уколико се другачије не изјаснимо за живота или се породица успротиви донирању органа у случају када се за то створе медицински услови и укинуо је донорске картице. 2021. године Српска радикална странка је са још неким неформалним групама поднела Уставном суду захтев за оцену уставности овог Закона и Уставни суд је донео одлуку да одређени чланови Закона о пресађивању органа крше уставна права грађана. До данас, те измене нису урађене, али се очекују у првом кварталу ове године - наводе у Удружењу трансплантираних пацијената и пацијената којима је потребна трансплантација органа „Заједно за нови живот“.

Према подацима Министарства здравља Србије нешто мање од 2.000 људи се налазе на листи за трансплантацију органа. Од тога, њих 40 су деца.

- У Србији нешто мање од 2000 људи чека на трансплантацију јетре, срца, бубрега, рожњаче, док листа пацијената који чекају на трансплантацију плућа, која се не обавља у Србији, не постоји још увек званична – истичу у Удружењу „Заједно за нови живот“.

Утисак је да су бројне кампање које подстичу донорство „утихнуле“ и тек спорадично подсећају на важност ове теме и завештања органа.

- Чињеница је да све кампање које су покренуле фондације или удружења, укључујући и нашу кампању „Још си ми траг“ у сарадњи са јавним сервисом, коју су подржали и Министарство здравља Србије и РФЗО, нису трајале довољно дуго да би дале озбиљне резултате на дугорочном нивоу. Неопходна је кампања као што је била „Продужи живот“ коју ће покренути и подржати држава, тачније Министарство здравља и која ће имати дугорочне акције, деловања, да би и дала такве резултате. Сматрамо да је проблем подршке за ове кампање у сваком смислу и највећи разлог што оне не трају дуже. Веома је важно да се на подизању свести грађана на тему значаја трансплантације и донирања органа раде континуирано, да у медијима ова тема буде заступљена готово свакодневно, а не само када су важни датуми који се обележавају у складу са истом. Осим тога, о овој теми је важно да говоре пре свега пацијенти који су дочекали своју шансу за нови живот и пацијенти који је још увек чекају, да кроз призму својих искустава приближе ову тему обичном грађанину тј. некоме ко се није срео са темом трансплантације и донирања органа, а са друге стране да о овоме говоре стручњаци који се баве овом важном граном медицине која не може да постоји без подршке битних чинилаца друштва (медија, државе, цркве, јавних личности) и не без учешћа грађана – објашњавају у Удружењу.