Чачанин којег памте генерације Шапчана: Дуњића кућа на понос

Градска кућа у Шапцу је симбол времена, људских вредности и достигнућа по угледу на њеног првог власника, др Михаила Дуњића

Дуњића кућа у Шапцу била је кућа др Михаила Дуњића изграђена двадесетих година 20. века. Почетком осамдесетих година прошлог века, кућу је откупио град Шабац.

Нешто више од две деценије, она је Градска кућа, место састанка, промоција и представљања, награђивања и закључивања уговора. Бројним Шапчанима, место је за уживање у дворишном простору, предах старијима и игру најмлађих.

Дуњића кућа или Градска кућа је бисер архитектуре града Шапца. Смештена прекопута некадашње болнице, сада Међуопштинског историјског Архива и управне зграде Дома здравља, представља праву малу оазу природе у уређеном дворишту. Изградио ју је др Михаило Дуњић, чувени шабачки хирург и управник болнице. Више од две деценије Градска кућа је место у којој се приређују свечаности, пријеми за госте Шапца, међу којима су бројни представници амбасада, дипломата, државе и владе, разних званичних делегација али и успешних Шапчана, ученика, привредника.

- Михаило Дуњић лекар - хирург рођен је у Чачку 1874. године. Медицину је завршио у Грацу 1903. године, а хирургију специјализирао у Берлину. Краће време радио је у Кучеву и Пожаревцу. Кадa је у Шабачкој окружној болници основано Хируршко одељење, постављен је за вршиоца дужности шефа одељења. Набавио је најнеопходније инструменте, стерилизатор и операционо рубље и са операцијама почео у јесен 1906. У балканским ратовима збрињавао је рањенике, а у I светском рату био је хирург у завојишту Дринске дивизије првог позива, а касније шеф Хируршког одељења сталне Војне болнице у Битољу. Прешао је Албанију, а на Крфу основао прву савезничку болницу. По завршетку рата вратио се у Шабац, где је 1920. постављен за управника болнице. Након заршене гимназије уписује и завршава Филозофски факултет у Београду, где је неко време био асистент на предмету Ботаника. Као државни питомац уписао се 1897. године на Медицински факултет у Грацу, где је и докторирао 1903. године. Хирургију је специјализирао у Берлину. У Шабачкој окружној болници 1906. године основано је Хирушко одељење, које је у почетку имало две собе са по 16 кревета, операциону салу и превијалиште – наводи историчар Дејан Живановић.

Податак о оснивању опоравилишта - Дечијег летњиковца за слабуњаву и сиромашну децу у Шапцу на иницијативу др Дуњића, довољно говори о филантропији шабачког лекара. Иницијатор је и подизања нове болнице у Шапцу, оснивач и дугогодишњи председник Друштва за чување народног здравља.

- Бавио се здравственим просвећивањем у Посавини и Подрињу. Био је носилац многих домаћих и страних одликовања. Можда су и најбољи суд о Михаилу Дуњићу, дала управо „деца Летњиковца“. Шабачки гласник (од 2. септембра 1939. године) оставио је записан говор једног од њих, Стојадина Мрђе, на помену покојном др Дуњићу, 8. августа 1939. године: ,,Неумрли чика докторе, дошли смо данас да твојој сени изразимо своју захвалност, за све што си учинио за нас. Ти си разумео основне потребе омладине и знајући да ,,у здравом телу, здрав је и дух“, настојао си на томе, да нама сиромашној школској деци, чији родитељи нису у могућности да нас пошаљу где на летовање, пружиш опоравак и оспособиш нас за даљи рад у школи. Уз припомоћ још неколицине добрих људи, ти си основао Летњиковац за слабуњаву децу. Било је тешко из малих прихода створити једну такву установу. Али ти ниси клонуо духом, него си са све већом вољом наставио започети рад. Ниси жалио труда за наше добро. Тако, да је данас нама сиромашној деци омогућен сваке године боравак по 20 – 30 дана у лепо уређеном летњиковцу на чистом ваздуху и доброј храни. А то за наше младе организме изнурене школским радом значи много. У знак захвалности прими од нас скромне букете пољског цвећа са твог летњиковца, које полажемо на твоју хумку уз топлу молитву упућену Богу; да теби наш Велики добротворе подари рајско насеље. Међу нама, нека ти је вечан помен и слава ти!“ – истиче Живановић.

Данас Дуњића кућа представља један од градских симбола, понос здањем и сећање на доброчинство и богат друштвени рад њеног првог власника. Унутрашњост куће представља праву малу галерију у којој се између осталог, налазе и уметничка дела које је граду поклонио Бранко Лале Станковић.

С. Г.