„Други свестски рат може бити ишчитаван на више начина, а оно што сам посебно хтео да истакнем на овој изложби је да страдање Шапца и Шапчана није било ништа мање од оног које се догодило у Крагујевцу или Краљеву, али то није довољно ревализовано у историјској науци. Због тога сматрам да бисмо у наредном периоду требали да се интензивније бавимо овом темом и догађајима кроз истраживања и научне радове“, појаснио је историчар и кустос Народног музеја
У Галерији Народног музеја у Шапцу за јавност доступна је изложба “Други светски рат у Шапцу и шабачком крају кроз фотодокументацију и пропагандни материјал“, историчара Бранислава Станковића. Поред пропагандног материјала који се чува у Музеју, фото документације, заступљене су црно-беле фотографије једног од најпознатијих српских ратних фото-репортера, Шапчанина, Ристе Марјановића. Значајан део материјала настао је у тајности, јер је Риста одбио сарадњу са Немцима након окупације. Изложба обухвата око 50 фотографија насталих у периоду од 1941. до 1945. године.
Фото: "Глас Подриња"
Аутор истиче да је дугогодишњи рад преточио у поставку, те да је ова тема веома комплексна и можда не толико истражена.
-Други светски рат може бити ишчитаван на више начина, а оно што сам посебно хтео да истакнем на овој изложби је страдање Шапца и Шапчана није било ништа мање од оног које се догодило у Крагујевцу или Краљеву, али то није довољно ревализовано у историјској науци. Због тога сматрам да бисмо у наредном периоду требали да се интензивније бавимо овом темом и догађајима кроз истраживања и научне радове - појаснио је историчар и кустос Народног музеја. Фото: "Глас Подриња"
Наводи да је овај ратни сукоб само две деценије након завршетка Великог рата погодио Европу, свет и Југославију на до тада незамислив начин.
-Краљевина Југославија је нападнута од Немачке и њених савезника 6. априла 1941. године. Током јутра, 13. априла, немачка артиљерија је са леве обале Саве, као некада Аустроугарска, отпочела артиљеријски напад на Шабац. Над градом су кружили немачки авиони. У раним поподневним сатима у град су ушле јединице 16. немачке моторизоване дивизије. Немачке јединице које су дошле из правца Сремске Митровице кренуле су према Богатићу и Прњавору, а из Шапца према Обреновцу. Након капитулације, Шабац и шабачки крај припали су немачкој окупационој зони. Убрзо су формирани сабирни логори војних заробљеника, из којих су одмах пуштени фолксдојчери, Мађари, Албанци, Хрвати, а сви остали су разврстани у четири групе и до 6. јула 1941. сви транспортовани у Немачку – додаје Станковић и каже да је окупатор је изградио нови поредак у Србији.
-Његов саставни део била је пропаганда, строги прописи, држање талаца у логорима, свирепе одмазде над цивилним становништвом. Током маја затворени су први таоци, у шабачком логору. Прво су отпочела стрељања и ликвидације Срба, а затим масовно уништавање Рома и Јевреја. Фото: "Глас Подриња"
У септембру 1940. године у Шабац је стигла група од 1200 Јевреја, у историографији позната као Кладовски транспорт. Група углавном бечких Јевреја 1939. године кренула је за Палестину како би пронашла спас од прогона у Европи.
-Но, нису могли сви да тамо пронађу уточиште. То се догогило и групи која ће стићи у Шабац. Није им било дозвољено да пут наставе даље из Југославије, те су зиму провели у веома тешким условима, у малом рибарском насељу Кладово, по којем је и добила име. Када је крајем лета 1940. године дефинитивно било јасно да пут даље не могу наставити, на позив тадашњег председника Општине шабачке др Мила Петровића, и по одлуци Владе, они су из Кладова прешли у Шабац. Смештени су у стари млин у улици Јанка Веселиновића и у магацине Прашке банке на крају Поп Лукине улице. Њихов живот у Шапцу, и поред тешких услова, био је далеко бољи и квалитетнији од оног проведеног у Кладову. Топао пријем јеврејских избеглица у Шапцу, док је Европа горела у антисемитизму, посебно нам служи на част. Нажалост, Немци су одмах почели, као и у другим окупираним земљама, да спроводе зацртану политику према Јеврејима. Војне бараке на Сави претворене су у логор у којем су заједно били утамничени Срби и Јевреји. Када су се догодила прва стрељања Срба, Јевреји су морали најпре да вешају побијене на бандере, а затим, полураспаднуте, да их скидају и на колицима возе кроз Шабац. Фото: "Глас Подриња"
Страх и терор Терора нацистичких војника малобројни су били поштеђени. Поменуте репресије биле су упозорење за становништво. Остаје забележено да су сви мушкарци из Кладовског транспорта стрељани су у Засавици октобра 1941. године, а деца и жене пребачени су логоре у Земуну и Сајмишту.
-О антисемитској политици окупатора, поред осталог сведоче и бројни плакати са антисемитском тематиком који се чувају у збирци Народног музеја у Шапцу. Морам да напоменем да кроз Шабац до краја јула 1941. године прошло више хиљада избеглица. Усташе из Славоније потерале Србе преко Саве у Босну, а затим преко Дрине у Србију. У том тренутку то је било 6.000 људи, а из Срема до октобра пристигло је 3.000. Због тога у Шапцу је формиран Одбор за смештај избеглица. Како појашњава Станковић смештај се одвијао на неколико локација. У просторијама Основне школе „Вук Караџић“, на Летњиковцу, другим основним школама и приватним кућама. Фото: "Глас Подриња"
Одмазда за устанак Ипак, унутрашње прилике у земљи додатно се компликују настанком два идеолошки супротстављена покрета.
-Формирање ројалистичког покрета отпора официра војске Краљевине Југославије и партизанског покрета отпора доводе и до крвавог грађанског рата поред борбе са окупатором. Једна заједничка акција у Шапцу, септембра 1941. није успела, те је довела до казнене експедиције и Крвавог марша. Равногорски и партизански покрет напали су немачки гарнизон у граду, али је 342. пешачка дивизија Вермахта стигла и окончала устанак. Стигло је и наређење да се окупе мушкарци од 17 до 70 година. Око 5.000 талаца је одведено у сабирни центар западно од шабачког моста на место звано Михајловац, а потом у логор у Јарку. На путу до тамо убијено је 120 талца. Као што је током Првог светског рата крвав траг оставила Вражја дивизија у Подрињу и Мачви, исто се поновило и са 342. немачком. Страдала су деца, стари, жене. Период окупације у шабачком крају трајао је до 20. октобра 1944. године кда су се немачке снаге без борбе повукле у Срем.
Крвава историја Шапца не завршава се одласком немачких снага, јер су уследила „чишћења“ у којима су многи, не само у шабачком крају, већ и читавој Србији без суда и суђења, ликвидирани, додаје Станковић.
Напомиње да прошлост не треба да буде заборављена, те да само познавањем историје и онога што се догодило можемо сачувати идентитет.
Поставка је отворена до 10. априла.
„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
