Иако ПССС нема везе са контолом воћа и поврћа у продавницама, маркетима и пијацама Гошић наводи да финосанитарна инспецкија и тамо такође ради мониторинг, узоркује воће и поврће више пута годишње и шаље на анализу, те да ни тамо није пронађено воће и поврће са остацима пестицида
Сваког пролећа, када се појави прво воће и поврће из домаћег узгоја, јаве се исте дилеме – да ли је и колико третирано пестицидима и требали га уопште куповати. Посебно су опрезни они који имају децу. Оно што смо званично сазнали је да је контрола свежег воћа и поврћа за извоз веома је строга. Узорци за контролу се узимају насумично, на месту утовара робе, а у лабораторију се шаљу под шифрама.
-За сада нисмо имали проблем што се тиче остатака пестицида у храни, а контролише се велики број пестицида, односно пестициди, фунгициди, инсектициди. Узорке узима Фитосанитарна инспекција која их шаље у овлашћену лабораторију и након анализе добијају извештај. Ми по налогу фитосанитарног инспектора издајемо фитосанитарни сертификат и роба може да иде у извоз. Пољопривредни произвођачи се придржавају каренце, односно задњег времена примене препарата пред бербу, да не би било тих остатака. Велики број пољопривредних произвођача не зна да ли ће робу продати на нашем тржишту или ће стручни сарадник за заштиту биља Пољопривредне стручне саветодавне службе Шабац.
Иако ПССС нема везе са контолом воћа и поврћа у продавницама, маркетима и пијацама Гошић наводи да финосанитарна инспецкија и тамо такође ради мониторинг, узоркује воће и поврће више пута годишње и шаље на анализу, те да ни тамо није пронађено воће и поврће са остацима пестицида. Слободан Гошић, Фото: Глас Подриња
Често можемо чути да су јабуке воће које је прска највише пута годишње. Наш саговорник пак истиче да није битно колико се неко воће пута третира, него да ли на њему има остатака пестицида, што значи да је здравствено исправно.
-Битно је да стоји неко иза пуштања у промет и да гарантује да нема остатака пестицида, тако да није битно колико је нешто прскано, каже Гошић.
Тотални хербицид Глифосав, познатији као „тотал“ посебно је популаран у нашим крајевима последњих година. „Убија“ сву траву и коров који му се нађу на путу и док га неки нештедљиво троше, други се плаше колико овај хербицид загађује околину, односно земљиште и воду. Марко Максимовић, Фото: Глас Подриња
Марко Максимовић, пољопривредник из Штитара, наводи да је опрезан са пестицидима и да их користи колико мора и колико је неопходно.
-Пшеницу јесенас посејао, сада гајим сунцокрет и кукуруз. Морао сам сада да почнем да прскам тоталом, јер се појавило доста траве због киша. Само у њиви то користим, остало коси син. Сунцокрет и кукуруз сам прскао средствима који су за то предвиђена. Док смо гајили јагоду од половине априла смо престајали да прскамо било чиме. Моје унуке су брале и јеле директно са струка, нисам хтео да трујем ничију децу, нити било кога, истиче Максимовић.
Гошић наводи да је тотал трећа група отрова, а да свака група отрова може бити токсична у зависности од тога како се примењује и колико се дозира.
-Тотал се инактивира у контакту са земљиштем, односно преко земљишта не делује. Делује само на зелени биљни део. Неселективан је, што значи да убија проитеин и у усколисним и у широколисним биљкама, док су други хербициди селективни и специјализовани само за одређену врсту широколисних корова. Каренца од третирања до испаше је 21 дан. Пољопривредни произвођач је дужан да обавести само пчеларе ако пршће у близини. Такође, треба да пршће када је ветар мањи од два метра у секунди, јер би у супротном ветар однео хербицид и не би деловао тако где треба, док би на другом месту можда направио штету, каже Гошић.
Незванично – не поштују сви каренце Незванично, чули смо и сведочења људи који су гледали како се воће исти дан прска и бере за продају. Несавесни произвођачи то раде да би им производи стигли док је цена боља. Један од поузданих знакова да од неког не треба куповати производе јесте то да укућани не једу производе директно са гране, односно струка. Наравно, како је готово немогуће то знати, искусни произвођачи саветују да се прво воће које стигне ипак прескочи. Откривају и малу тајну када је парадајз у питању, ако је споља црвен, а унутра зелен – сигурно је нечим третиран за дозревање.
Међутим, случај наше суграђанке која је због јаке алергијске реакције завршила на болничком лечењу након што је краће време провела у близини места где је прскано тоталом, говори да је ипак доста тога и индивидуално, те да неће сваки организам исто одреаговати.
Воће да би опстало мора да се третира различитим препаратима. Најважније је да истекне каренца, која је различита за различите препарате.
Почетком године објављено је да ће сви пољопривредни произвођачи бити у обавези да прођу обуку како би добили сертификате професионалног корисника за безбедност руковања и примену средстава за заштиту биља. Према новој законској одредби, ниједан пољопривредни произвођач неће моћи да купи препарате за заштиту биља у пољопривредним апотекама уколико не поседује наведени сертификат.