12. мај 2025.12. мај 2025.
Фото: RTS
Свети Василије Острошки- Чудотворац и утешитељ народа
Српска православна црква и верници славе Светог Василија Острошког, једног од највољенијих и најпоштованијих српских светитеља. Његово име са дубоким поштовањем изговарају и верници и они који траже наду, исцељење и утеху у најтежим тренуцима.
Свети Василије рођен је 1610. године у селу Мркоњићи у Херцеговини, у побожној српској породици. Замонашио се врло млад, а због изузетне духовности, образовања и ревности у вери, постављен је за митрополита Херцеговине. Живео је у тешким временима, у доба турског ропства, али је остао неустрашив у очувању вере, народа и светиња.
Највећи део свог живота провео је у молитви, посту и служењу народу. Пред крај живота повукао се у манастир Острог, у стени високо изнад Бјелопавлићке жупе. Ту је и упокојен 1671. године, а његове мошти, које почивају у манастиру, сматрају се чудотворним. Хиљаде верника из целог света долази сваке године у Острог, без обзира на вероисповест, тражећи помоћ и духовну снагу.
Свети Василије Острошки је симбол вере, смирености и љубави према ближњем. Народ га назива „живим светитељем“, јер се многа чуда и исцељења приписују његовим молитвама и моштима.
На дан Светог Василија, многи верници одлазе пешке до манастира Острог, често босоноги, као завет светитељу. Овај чин доживљава се као посебна духовна жртва и израз дубоке вере. Људи који не могу да путују до манастира, пале свеће у својим храмовима и кућама, моле се за здравље, мир у породици и унутрашњу снагу.
У многим крајевима где се овај светитељ слави као крсна слава, обичаји укључују ломљење славског колача, налагање свеће, окупљање породице и молитву. Верници често остављају воду, уље или тканину поред иконе Светог Василија, верујући да ће се осветити и помоћи у лечењу болести.
Постоји и обичај да се болеснима чита молитва Светом Василију и да се носи каменчић или листић са Острога као амајлија и благослов.
На овај дан, у манастиру Острог и широм српских земаља, служи се света литургија, а верници се у молитви обраћају светитељу за здравље, спасење и благослов.
Свети Василије рођен је 1610. године у селу Мркоњићи у Херцеговини, у побожној српској породици. Замонашио се врло млад, а због изузетне духовности, образовања и ревности у вери, постављен је за митрополита Херцеговине. Живео је у тешким временима, у доба турског ропства, али је остао неустрашив у очувању вере, народа и светиња.
Највећи део свог живота провео је у молитви, посту и служењу народу. Пред крај живота повукао се у манастир Острог, у стени високо изнад Бјелопавлићке жупе. Ту је и упокојен 1671. године, а његове мошти, које почивају у манастиру, сматрају се чудотворним. Хиљаде верника из целог света долази сваке године у Острог, без обзира на вероисповест, тражећи помоћ и духовну снагу.
Свети Василије Острошки је симбол вере, смирености и љубави према ближњем. Народ га назива „живим светитељем“, јер се многа чуда и исцељења приписују његовим молитвама и моштима.
Обичаји и народна вера
На дан Светог Василија, многи верници одлазе пешке до манастира Острог, често босоноги, као завет светитељу. Овај чин доживљава се као посебна духовна жртва и израз дубоке вере. Људи који не могу да путују до манастира, пале свеће у својим храмовима и кућама, моле се за здравље, мир у породици и унутрашњу снагу.
У многим крајевима где се овај светитељ слави као крсна слава, обичаји укључују ломљење славског колача, налагање свеће, окупљање породице и молитву. Верници често остављају воду, уље или тканину поред иконе Светог Василија, верујући да ће се осветити и помоћи у лечењу болести.
Постоји и обичај да се болеснима чита молитва Светом Василију и да се носи каменчић или листић са Острога као амајлија и благослов.
На овај дан, у манастиру Острог и широм српских земаља, служи се света литургија, а верници се у молитви обраћају светитељу за здравље, спасење и благослов.
Актуелно
Најновији број
8. мај 2025.
