17. мај 2025.17. мај 2025.
Фото: ЗЗЈЗ
17. мај – Светски дан борбе против хипертензије
Светски дан борбе против хипертензије је глобална иницијатива усмерена на подизање свести јавности о опасностима високог крвног притиска, као и на промоцију значаја његовог редовног праћења и здравих стилова живота. Ове године, 17. маја, обележава се 20. годишњица Светског дана борбе против хипертензије под слоганом: „Прецизно мерите крвни притисак, контролишите га, живите дуже!“
Како се наводи у саоппштењу Завода за јавно здравље Шабац, као водећи фактор ризика за срчана обољења и мождани удар, хипертензија погађа више од милијарду људи широм света — од којих многи нису ни свесни да је имају. Процењује се да 33 одсто одрасле популације узраста од 30 до 79 година има хипертензију, а да је преваленција већа код мушкараца (34 одсто) него код жена (32 одсто).
-Овако висок број оболелих повезан је са дуготрајним изложеностима стресу, али и са исхраном богатом масноћама и сољу, пушењем и физичком неактивношћу — што су навике великог броја људи. Иако се проблем повишеног крвног притиска раније углавном везивао за старију популацију, забрињавајуће је што све више младих особа има хипертензију, наводи се у саопштењу.
Нормална вредност крвног притиска је 120/80 mmHg. Особе са повишеним артеријским притиском често немају симптоме, због чега се хипертензија назива и „тихим убицом“.
Код неких људи јављају се неспецифични симптоми, као што су:
-главобоља (потиљачна, темена или чеона),
-светлуцање пред очима,
-зујање у ушима,
-вртоглавица,
-нестабилност при ходу,
-осећај притиска у грудима (осећај терета у средогруђу).
Терапија артеријске хипертензије може бити нефармаколошка и фармаколошка.
Нефармаколошке мере обухватају:
-исхрану са смањеним уносом соли,
-умерен унос алкохола (до једно пиће дневно за жене, два за мушкарце),
-редовну умерену физичку активност (30–60 минута дневно),
-редовне оброке у циљу превенције гојазности,
-престанак пушења.
Ако ове мере нису довољне, у терапију се укључују лекови — фармаколошка терапија.
-Скрининг артеријске хипертензије и едукација о здравим стиловима живота, уз смањење уноса соли у исхрани, могу значајно смањити ризик од можданог удара, кардиоваскуларних болести и болести бубрега у заједницама широм света, стоји у саопштењу.
Ова чињеница треба да пошаље јасну поруку здравственим радницима да своје напоре и деловање усмере на примарну превенцију, односно на оне групе становништва које још увек имају могућност да промене своје навике и тако минимизирају ризик од настанка хипертензије и њених озбиљних последица.
Како се наводи у саоппштењу Завода за јавно здравље Шабац, као водећи фактор ризика за срчана обољења и мождани удар, хипертензија погађа више од милијарду људи широм света — од којих многи нису ни свесни да је имају. Процењује се да 33 одсто одрасле популације узраста од 30 до 79 година има хипертензију, а да је преваленција већа код мушкараца (34 одсто) него код жена (32 одсто).
Према последњим званичним подацима, у Републици Србији од повишеног крвног притиска болује 46,8 одсто становништва, док само 33,9 одсто има постављену дијагнозу и узима прописану терапију.
-Овако висок број оболелих повезан је са дуготрајним изложеностима стресу, али и са исхраном богатом масноћама и сољу, пушењем и физичком неактивношћу — што су навике великог броја људи. Иако се проблем повишеног крвног притиска раније углавном везивао за старију популацију, забрињавајуће је што све више младих особа има хипертензију, наводи се у саопштењу.
Нормална вредност крвног притиска је 120/80 mmHg. Особе са повишеним артеријским притиском често немају симптоме, због чега се хипертензија назива и „тихим убицом“.
Код неких људи јављају се неспецифични симптоми, као што су:
-главобоља (потиљачна, темена или чеона),
-светлуцање пред очима,
-зујање у ушима,
-вртоглавица,
-нестабилност при ходу,
-осећај притиска у грудима (осећај терета у средогруђу).
Терапија артеријске хипертензије може бити нефармаколошка и фармаколошка.
Нефармаколошке мере обухватају:
-исхрану са смањеним уносом соли,
-умерен унос алкохола (до једно пиће дневно за жене, два за мушкарце),
-редовну умерену физичку активност (30–60 минута дневно),
-редовне оброке у циљу превенције гојазности,
-престанак пушења.
Ако ове мере нису довољне, у терапију се укључују лекови — фармаколошка терапија.
-Скрининг артеријске хипертензије и едукација о здравим стиловима живота, уз смањење уноса соли у исхрани, могу значајно смањити ризик од можданог удара, кардиоваскуларних болести и болести бубрега у заједницама широм света, стоји у саопштењу.
Ова чињеница треба да пошаље јасну поруку здравственим радницима да своје напоре и деловање усмере на примарну превенцију, односно на оне групе становништва које још увек имају могућност да промене своје навике и тако минимизирају ризик од настанка хипертензије и њених озбиљних последица.
Завод за јавно здравље Шабац
Актуелно
Најновији број
15. мај 2025.
