Први музејски посао и велика одговорност

На први помен на Мишар, неизбежна је асоцијација на једну од најславнијих битака Првог српског устанка. Она је практично означила прекретницу у борби српског народа за коначно ослобођење од Турака. Осим Споменика Карађорђу и мишарским јунацима, незаобилазан део посете овом историјском месту јесте и Музеј „Бој на Мишару“. Историчарка у пензији Светланка Милутиновић свој радни век провела је у Народном музеју у Шапцу а управо поставка на Мишару је била њена прва радна обавеза по запослењу.

Фото: Глас Подриња

-Прво обележје којим је означено место одигравања боја на Мишару био је такозвани Матин крст постављен у шанцу на брегу. По доласку на овај простор, Карађорђе је одлучио да подигне шанац и отприлике негде у његовом центру, половином 19. века постављен је крст који је према причи поставио човек по имену Мата и по којем је и обележје добило назив. На прослави стогодишњице Боја на Мишару, на месту Матиног крста подигнут је Споменик мишарским јунацима који се и данас ту налази.

Историчарка у пензији Светланка Милутиновић свој радни век провела је у Народном музеју у Шапцу а управо поставка на Мишару је била њена прва радна обавеза по запослењу

То је практично дуго година било једино обележје на славну битку. Народни музеј, град Шабац и Месна заједница Мишар су обележавајући 175-огодишњицу Боја, направили прву музејску поставку 1981. године. То је био мој први музејски посао јер сам управо те године неколико месеци раније почела да радим у овој установи културе. Поставка је отворена 13. августа у адаптираном делу Дома културе на прослави поводом обележавања годишњице битке где се и данас налази. Та прва поставка урађена је у сарадњи са Историјским музејом Србије. Било је ту предмета и мотива, осим оружја и опреме, и приказа начина живота српског сељака и војника у то време, како српских устаника тако и турске војске. Поставка је садржала и низ докумената који су се односили на сам ток битке и извештаје који су слали војници са осматрачнице на Сави – прича Светланка Милутиновић.

Многи питомци војних школа су обилазили ово историјско место и учили о славној Мишарској бици

Сведочанство и сећање на славну Мишарску битку
Битка је практично трајала само један дан али су јој претходиле бројне друге које су вођене на подручју северозападне Србије, нарочито жестоке током јула месеца и почетком августа те 1806. године.

Милић дође на састанак и каже „ево слике, ево мене, ево вас, а ево и линије“, и обележи половину слике. „Ово сте платили и то ћете добити, а ја другу половину носим кући

Мишарска битка је била завршна борба српских устаника на овој територији. Недуго после тога ослобођена је и шабачка тврђава али је потом поново пала у руке Турака. Ове и многе друге податке приликом посете Музеја на Мишару, сазнавале су генерације посетилаца.

- Саму поставку посетио је велики број ученика, екскурзија и излетника који су пролазили овим крајем. Све време сам била ангажована на поставци и по потреби долазила из Народног музеја да отворим Музеј на Мишару. Многи питомци војних школа су обилазили ово историјско место и учили о славној Мишарској бици. Стратегија Карађорђа којом је водио српске ратнике занимљива је и данас за проучавање у војним школама и служи као сведочанство и сећање на мудрог стратега и храбре војнике. Поводом 195. годишњице Боја, уприличен је велики научни скуп који је трајао три дана. Предмети са прве поставке се данас чувају у историјској и етнографској збирци Народног музеја у Шапцу. Између осталог, чине је предмети за обраду земљишта из тог времена, предмети везани за покућство, оружје и опрема српских војника – наводи Милутиновић.

Овде се налази и реплика слике „Ратни савет вожда уочи Боја на Мишару“ коју је Милић урадио током израде сталне поставке у Народном музеју у Шапцу 60-тих година

Милићева уметност део поставке
Прича о поставци мишарског музеја не може бити потпуна без помена на великог сликара Милића од Мачве, каже историчарка, уметника који је волео свој крај и радо се одазивао на позиве установа културе.

- Када је рађена поставка Музеја на Мишару 1981. године, Милић је урадио слику „Вожд Карађорђе на мишарском бедему“, великог формата, а она је део и садашње поставке. Овде се налази и реплика слике „Ратни савет вожда уочи Боја на Мишару“ коју је Милић урадио током израде сталне поставке у Народном музеју у Шапцу 60-тих година. Занимљивост везана за ту слику јесте да када је слика завршена, и када је требао да наплати за то уметничко дело од општине, плаћена му је само половина договореног износа. Милић дође на састанак и каже „ево слике, ево мене, ево вас, а ево и линије“, и обележи половину слике. „Ово сте платили и то ћете добити, а ја другу половину носим кући“.

Фото: Глас Подриња

Наравно, слика је исплаћена у целости. Приликом припреме сталне музејске поставке доста времена смо провели на Мишару покушавајући да одредимо границе шанца, међутим, како је он углавном заузимао делове пољопривредног земљишта, шанац који је заправо био више ров је преоран, пропао, али смо успели да реконструишемо поједине делове. Успели смо да мапирамо и обележимо место где су се налазили бунари са којих се српска војска снабдевала водом. Означено је и место где је била осматрачница са које је турски извидник слао обавештења својој војсци о томе да ли су њихови плотуни досезали до српског шанца. Оријентационо се зна и место болнице у којој су били смештени рањени устаници – каже Светланка.

Поводом 200. годишњице од Мишарске битке, прва поставка је преуређена, да би пре две године музејски простор био потпуно реконструисан и уређен у складу и у корак са новим стандардима, спреман да садашње и будуће генерације подсећа на храброг вожда, српску војску и славну битку.