Збирка песама за децу и родитеље Страхиње Баровића: Чудесни универзум малог капетана

Родитељство је најлепше, али и најизазовније животно искуство. Непроспаване ноћи, први зубић, корак, реч, сваки осмех, урезују се дубоко у сећање. Деца их не памте тако живо као родитељи, али у њима остаје траг који ће их обликовати као људе када одрасту.

Познати шабачки глумац Страхиња Баровић љубав, страхове, надања на духовит начин преточио је у 15 песама за децу и родитеље. Истиче да није имао намеру да своје лично искуство јавно подели. Но, како је време одмицало, схватио је да то може бити лековито за њега, будуће и садашње родитеље. А за све је „кривац“ мали капетан Матија.

Фото: Приватна архива

-У време пандемије добили смо сина, а како је ситуација била специфична желео сам да направим отклон од свих информација и дезинформација којима смо били изложени. Нисмо били неискусни као родитељи, али долазак на свет и у породицу новог члана је поптуно нова етапа у животу свих нас. Морам да признам да првих неколико месеци у току ноћи нисам спавао и почео сам да смишљам песме и успаванке. Мислим да је то био мој порив да на папир пренесем емоције и догађаје које смо пролазили - истиче Страхиња и додаје је желео да са дозом хумора прикаже све (не)обичне ситуације.

-Сматрам да треба да уживамо у сваком тренутку родитељства, посебно у првим месецима. Док трепнемо беба има пет или седам година. А чини ми се да прве две године пролете у бригама, страховима. Ми смо константно у петој брзини, а можда треба да се вратимо у другу и уживамо у путовању.

Реч по реч, песма
Наводи да су песме инспирисане и подстакнуте реалним догађајима. Реч по реч, стих по стих, низале су се песме.

Матија и ракета
Инспирација за наслов књиге била је успаванка и прва песма.
-На уму ми је био „Аутостоперски водич кроз галаксију“ који топло препоручујем као штиво. Прва песма је уједно и инспирација за књигу. Једну ноћ покушавао сам да успавам Матију који је плакао. Синуло ми је: „Лети ракета преко пет планета, нешто јој смета, то је кооометааа“. Престао је да плаче и тако је настала песма успаванка о Матији, капетану. Наша породица јесте чудесни универзум, а он јесте капетан нашег брода (ракете).

-Читао сам члановима породице док смо пили кафу. Желео сам да их разнежим, обрадујем и развеселим. У једном тренутку сам увидео да имам 30 написаних песама. Морам да признам да ми је пријало да се изместим у тај универзум. Посебно ми је драго што су се и други родитељи препознали, пронашли. Књига је ту да нас подсети да је све у реду. Све оно што пролазим у различитим фазама одрастања и васпитавања деце је сасвим у реду. Желео сам да кроз смех победимо страх.

Љубав, центар универзума
Уз маму Јовану и тату Страхињу, баке, деке и сека Ања су део „Чудесног универзума малог капетана“.
-Однос бате и секе је нешто посебно. Некад помислим где би ми крај био да сам имао такву старију сестру. Љубав је покретач свега. Поносан сам на то што нас та емоција инспирише. Њу не можемо преузети на банкомату, као новац. Све док нас љубав води ми смо на добром путу, иако нисмо савршени, као ни друге породице.

Иако су песме са лакоћом настајале, објављивање збирке није. Издавачке куће имале су унапред испланиране своје годишње програме и нису подржале идеју, али локална заједница је препознала Страхињину збирку као вредну.

МАТИЈА СВЕМИРСКИ КАПЕТАН
Лети ракета, преко пет планета!
Нешто јој смета, то је комета!
Матија спретан, ракете капетан
веома свестран, дужности предан,
Гледа у свемир, осећа немир
комета лети, а не зна ни где би.
Уздуж и попреко, испред ил иза
полако па брзо, испод и изнад.
Одшкрину прозор, Матија свој
па дрекну: Комето, аман бре стој!
Комета стаде, умало паде,
погледа Матију, у бег се даде.
Матија повика: Брзо за њом!
Ракета појури, направи лом.

-Контактирао сам бројне издавачке куће, али нисам добио позитиван одговор. Неке су ми одговориле на упит, дале сугестије и критике које су ме охрабриле. Но, то ме није обесхрабрило. Мој пријатељ Драган Алексић Алекса власник компаније Аксел који је увек био подршка и неко ко препознаје квалитетан садржај за децу. Тако да је он финансијски подржао пројекат, и Графика Шабац у техничком сегменту. Илустрације је урадила Селена Младеновић, а предговор Катарина Јанковић Поповић. Поносан сам на то што су људи из окружења препознали вредност. Сматрам да је то веома важно, јер град чине људи који у њему живе. Они који подржавају локалне уметнике, ствараоце, дизајнере, културну сцену. Због тога ми је важно да у све што радим буду укључени људи који су везани за град и имају креативну покретачку енергију. То је кључно за опстанак мањих места.

На питање да ли је поносан на објављену збирку Страхиња потврдно одговара у свом маниру.

-Супруга ми је изјавила љубав и рекла да је поносна на мене, тако да сам и ја сада поносан на себе. Још поноснији сам на људе који су били на промоцији књиге у Шапцу, и касније ми се јавили да поделе утиске. Добио сам и позив да гостујем у сомборском позоришту да представим збирку. Тако да, понос и радост су доминантне емоције ових дана.