Сликарство је љубав

Милан Ђукић, познатији по надимку Ђука, врстан је пример уметника који ствара из корена и душе мачванске равнице. Његов животни пут спојио је сликарство, грађевину и аутентичну везу са природом и традицијом свог краја. Насликао је више од 2.000 дела и приредио више од двадесет самосталних изложби, како у Србији (Шабац, Ваљево, Београд), тако и у иностранству (Немачка, Америка- Кливленд), као и групне.

Као човека са села, највише га инспирише природно окружење. Пошто је често у шуми, природа му је непресушан извор мотива.

-Ја сам човек са села и највише ме инспирише пејзаж. Будући да много времена проводим у шуми, а и страствени сам гљивар, то окружење ми је највећа инспирација. Радим све- ентеријере, екстеријере, портрете- али сам махом задржао стил од почетка. Како сам кренуо, тако радим и данас- каже Ђука.

Јединствен правац
Током година, неговао је своју аутентичност и задржао препознатљив стил- искрен и непосредан. Његов уметнички пут тесно је везан за сликарске колоније, од Златибора, Копаоника и Ариља, до Прњавора, Мишара, Совљака, Дубља, Борковца код Руме, настојећи да афирмише специфичан „мачвански правац“, препознатљив по колориту и мотивима који одражавају душу тог краја, боје и емоције Мачве.

-Мачва је расадник талената, не само у сликарству, већ и у књижевности, поезији- у свим уметностима. Мотиви старих мачванских кућа и пејзажа полако нестају- комасацијом су нестале колебе, порушене су старе куће, које су биле право богатство. Ми сликари покушавамо да сачувамо и оживимо тај дух- истиче он.

У грађевини сам протомајстор, можда најчувенији у овом делу Србије. Градња цркава није само уметност, то је занат- захтева умеће, стрпљење и прецизност

Покретач уметника
Посебно место у Ђукином стваралштву заузима оснивач колоније Милић, кога сматра својеврсним покретачем мачванских сликара, генијем и неуморним радником који је умео да подели савет и инспирише.
-Не знам да ли бих и сам био сликар да није било њега. Многи од нас су почели да сликају управо захваљујући њему. Он је био геније, увек спреман да да савет. Сећам се колоније на Гочу- страшно вредан човек- устајао је у шест, у девет ишао на спавање и радио цео дан без престанка. Тад је било у Мачви можда укупно десет сликара, сад их има 200- 300, много више. Мачва јесте расадник талената, не само у сликарству, већ и у књижевности и уметности уопште- наглашава Ђука.

Грађевина као уметност
Милан Ђукић је и грађевински мајстор, радио је куће, али је превенствено специјалиста за црквену архитектуру. Озидао је или обновио више од десет цркава у Мачви и околини, а радио је и у Кливленду на изузетно захтевном крову једне цркве.
-У грађевини сам протомајстор, можда најчувенији у овом делу Србије. Градња цркава није само уметност, то је занат- захтева умеће, стрпљење и прецизност. У Кливленд су ме позвали јер нико није могао да уради компликовани кров. Тамо се све ради фабрички, а ово је био ручни рад са бакром- присећа се.

Изложба у време бомбардовања
Један од најупечатљивијих доживљаја везан је за изложбу у Новом Саду током 1999. године, када је Србија била бомбардована. Сви мостови били су порушени у међувремену, а војска му је помогла да слике превезе амфибијом.

-Изложба је била заказана пре бомбардовања и продужена због великог интересовања. Занимљиво је да сам све радове распродао. Али када су порушили све мостове, слике сам превезао амфибијом уз помоћ војске. Док сам се враћао преко Фрушке горе, осетио сам потрес од експлозије, бомбардовали су Чот- ауто се заљуљао од силине удара. Да није било војске, било би неизвесно- присећа се Ђука.

Током година, неговао је своју аутентичност и задржао препознатљив стил- искрен и непосредан

Суштина, дух, љубав
Овај рад му је остао најдражи, а дружења са колегама на колонијама изнова креирају нове успомене памћење. Ипак, признаје да се у Мачви и Србији тешко живи само од сликарства. Ни сам, због другог посла, не стиже редовно да слика.

-Сликарство је љубав. Моја деца су талентована, ћерка је чак завршила вишу Уметничку школу, ради као наставник, али ако нема љубави- нема ни уметности. У горој ситуацији од нас су само песници- кроз шалу каже- али лепо је што се окупљамо и што тај мачвански дух и даље живи- наглашава.

Милан Ђукић Ђука је изузетан пример уметника који је успео да сачува и пренесе дух Мачве, и кроз сликарство и кроз градитељски рад. Његова дела, као и приче из живота, сведоче о љубави, истрајности и дубокој повезаности са завичајем.