Омиљена сестра у Служби ОРЛ након више од 46 година стажа одлази у заслужену пензију
Када Љиљана Крстић за шест месеци оде у пензију, остаће упамћена не само као једна од омиљених медицинских сестара у шабачкој болници, већ и као здравствени радник који је оборио рекорд у дужини радног стажа – 46 година и шест месеци. Све ове деценије пролетеле су у трену, каже Љиљана Крстић, а уколико би јој се пружила прилика поново да бира, без дилеме би исти позив одабрала.
– У основној школи разболела сам се од шарлаха и лежала сам на инфективном одељењу. На мене су велики утисак оставиле медицинске сестре, како су се бринуле о пацијентима, њихово понашање, униформа, беле капице. Пожелела сам да и ја будем једна од њих. Мојој срећи није био краја када сам се одмах после средње Медицинске школе запослила и испунила жељу из детињства – прича Љиљана.
А за остварење сна није јој представљало препреку ни стотину километара од родне Суботице код Коцељеве до Зворника. У Медицинском центру у том граду на Дрини, на интерном одељењу радила је пет година, а због проширења Службе ОРЛ у Шапцу враћа се у град у ком се и зачела њена љубав према сестринском позиву. Љиљана Крстић
– По доласку у Шабац, све време радила сам у истој служби. Прво на одељењу ОРЛ, а од 1990. године у амбуланти ове службе. Толико волим овај посао да сада просто не могу да верујем да кроз неколико месеци нећу више бити са мојим колегама и пацијентима. Брзо је све пролетело. Тако је када се ради оно што искрено волиш. А како сам постигла овај занимљиви рекорд у стажу? У школу сам пошла годину дана раније, а после средње Медицинске одмах почела да радим – објашњава Љиљана Крстић.
Последњег дана марта следеће године, наша колегиница пуни 65 година живота и стиче старосни услов за пензију. Љубав према професији којој је посветила живот, пренела је и на своје ћерке које су обе више медицинске сестре и успешне у установама у којима раде. Старија Јелена главна је сестра Службе дечје здравствене заштите у Дому здравља у Шапцу, а млађа Катарина је запослена у једној београдској приватној клиници.
– Младе колегинице увек сам саветовала да „краду“ знање од искуснијих, јер све што пише у уџбеницима другачије изгледа у пракси. Морају да питају све што им није јасно и да буду заинтересоване за свој посао. А најважније је да никада не смеју да огуглају на људску патњу. И после толико година никада се нисам навикла на неке ситуације. Чини ми се што сам старија, да се више потресем када нам дође неки тежак случај – открива Љиљана Крстић.
ЗЕЈАК: ЉИЉУ ЋЕМО ПОМИЊАТИ ЈОШ МНОГО ГОДИНА
Тридесет година сам запослена у шабачкој болници и за све то време никада нисам ни видела нити чула да је неко до пензије радио са истом страшћу као првог радног дана. Љиља је и због овога инспирација многима од нас, истиче Тања Зејак, главна сестра Службе ОРЛ и МФХ.
– Наша Љиља ужива велико поштовање и сестара и лекара и уживамо са њом да радимо. Стални пацијенти траже само њу. Њено знање и посвећеност послу су изузетни. Када оде у пензију, име Љиљане Крстић још много година ће да се помиње у нашој служби као један од најсветлијих примера сестринске струке. Увек је била уз колегинице да им помогне, а занимљиво је да је свега три пута отишла на боловање: два пута због порођаја и једном током пандемије Ковида. У амбуланти где Љиља годинама ради у току је смена генерација, а наш млади кадар имао је од кога да научи – каже Тања Зејак. Тања Зејак и Љиљана Крстић
