Здравље након 50. године захтева посебну пажњу и проактиван приступ
Исхрана је један од темеља здравља
О кључним факторима који утичу на квалитет живота у овом добу – исхрани, физичкој активности, управљању стресом и редовним прегледима – разговарали смо са др Верицом Ђапановић, специјализанткињом интерне медицине
Иако постоје извесне разлике међу половима које утичу на откривање и исход болести, основни принципи здравог живота су универзални – правилна исхрана, физичка активност, превентивни прегледи.
Фото: Pixabay
Значај правилне исхране - Исхрана је темељ здравља у свим животним добима, али након 50. године, када се често јављају хроничне незаразне болести, њен значај постаје кључан. Ретко имамо пацијенте у овим годинама без неког коморбидитета. Правилна исхрана је пресудна за одржавање квалитета живота, нивоа енергије и превенцију болести попут дијабетеса, хипертензије, исхемијских болести срца, па чак и карцинома дебелог црева. Битно је уносити разноврсну и балансирану храну са одговарајућим уносом микро и макро нутријената, избегавати месне прерађевине, смањити унос шећера, ограничити слану и тешку храну, одржавати здраву телесну тежину јер се са старењем метаболизам успорава, па је важно пазити на величину порција. Уносити довољно воћа, поврћа, меса и житарица. Чак и ако не може у потпуности спречити појаву болести, адекватна исхрана може значајно олакшати живот особама које већ имају хронична обољења – наводи др Ђапановић.
Чак и ако не може у потпуности спречити појаву болести, адекватна исхрана може значајно олакшати живот особама које већ имају хронична обољења
Физичка активност као императив - Превенција у било којој области медицине нераскидиво је везана за физичку активност. Она је важна у свим животним добима, али за популацију изнад 50. године има специфичне бенефите. Не мисли се нужно на дизање тегова или тешке вежбе у теретани. Довољна је и шетња односно брзи ход, за који су истраживања показала да може бити кориснији чак и од трчања. Физичка активност јача мишиће и кости што је кључно у борби против остеопорозе. Побољшава постуру, координацију и равнотежу, одлаже појаву болести локомоторног система, успорава процес старења, смањује ризик од хипертензије и кардиоваскуларних болести, и генерално побољшава циркулацију и имунитет. Препоручује се редовна физичка активност прилагођена способностима без потребе за интензивним вежбама.
Фото: Pixabay
Могу ли суплементи заменити вежбање? - Одговор је јасан – не. Препорука је увек здрава исхрана и адекватна физичка активност. Суплементи су добродошли као допуна, на пример витамин Д током зиме када нема довољно сунца. Међутим, узимање суплемената без промене животних навика неће донети жељене резултате. Ако не уносимо витамин А кроз шаргарепу, не можемо очекивати да ће суплементи сами решити проблем са видом. Прави баланс чине исхрана и активност, уз суплементацију по потреби.
Препоручује се редовна физичка активност прилагођена способностима без потребе за интензивним вежбама
Управљање стресом и квалитетан сан - Стрес и лош сан стварају зачарани круг. Стрес доводи до лошег сна, а неиспаваност сутрадан повећава ниво стреса и кортизола. Хронични стрес и лош сан имају исте негативне последице: висок крвни притисак, повећан ризик од срчаних болести, слабљење имунитета, инсулинску резистенцију и гојазност, проблеме са варењем. Ако утичемо на само један од фактора, аутоматски поправљамо и други, а бенефити се осећају у целом организму.
Фото: Canva
Фактори ризика и моћ превенције - Према Америчкој асоцијацији за срце, постоји осам кључних фактора ризика за кардиоваскуларне болести: пушење, хипертензија, повишене масноће у крви (дислипидемија), дијабетес, физичка неактивност, гојазност, нездрава исхрана и позитивна породична анамнеза. Увођењем здравих навика о којима смо причали – правилна исхрана, физичка активност и квалитетан сан – покривамо више од половине ових фактора ризика. Према подацима Института “Батут” за 2023. годину, у Србији се смањило умирање од кардиоваскуларних болести у односу на 2021., али се повећало од злоћудних тумора и дијабетеса. Иако превентивне кампање дају резултате, кардиоваскуларне болести су и даље водећи узрок смрти, од којег умире скоро две трећине људи.
Фото: Canva
Једном годишње потребно је обавити превентивни преглед система органа који су подложнији обољењима у тим годинама
Редовни лекарски прегледи - Пацијенти се често навикну на повишен крвни притисак и не осећају симптоме. Хипертензија је “тиха болест” која постепено оштећује крвне судове што може довести до озбиљних проблема па и фаталних последица. Обавезно је редовно ићи код свог ординирајућег лекара и наравно, редовно мерити, ја то чак и пишем у извештајима пацијентима кад се прегледају, код куће притисак и ниво шећера у крви.
Осим тога, важно је и редовно проверавати липидни статус. Систематски прегледи су такође неопходни. Једном годишње потребно је обавити превентивни преглед система органа који су подложнији обољењима у тим годинама. Важно је искористити сваку прилику и за ванредне, организоване превентивне прегледе. Они су више него добродошли. Организовани су у неколико наврата у оквиру кампања Министарства здравља, и то је према извештајима уродило плодом. Ипак, и даље је значајно да се прича о овим темама, јер кардиоваскуларне болести и даље јесу главни први узрок умирања, па тек онда малигни тумори и на трећем месту је диабетес – истиче др Верица Ђапановић, специјализанткиња интерне медицине у Општој болници Шабац.
* „Здравље у фокусу: водич за генерацију 50+“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.