Инфо

29. септембар 2025.29. сеп 2025.
др Верица Ђапановић, Фото: "Глас Подриња"

др Верица Ђапановић, Фото: "Глас Подриња"

Здравље након 50. године захтева посебну пажњу и проактиван приступ

Исхрана је један од темеља здравља

О кључним факторима који утичу на квалитет живота у овом добу – исхрани, физичкој активности, управљању стресом и редовним прегледима – разговарали смо са др Верицом Ђапановић, специјализанткињом интерне медицине
Иако постоје извесне разлике међу половима које утичу на откривање и исход болести, основни принципи здравог живота су универзални – правилна исхрана, физичка активност, превентивни прегледи.

Фото: Pixabay


Значај правилне исхране
- Исхрана је темељ здравља у свим животним добима, али након 50. године, када се често јављају хроничне незаразне болести, њен значај постаје кључан. Ретко имамо пацијенте у овим годинама без неког коморбидитета. Правилна исхрана је пресудна за одржавање квалитета живота, нивоа енергије и превенцију болести попут дијабетеса, хипертензије, исхемијских болести срца, па чак и карцинома дебелог црева. Битно је уносити разноврсну и балансирану храну са одговарајућим уносом микро и макро нутријената, избегавати месне прерађевине, смањити унос шећера, ограничити слану и тешку храну, одржавати здраву телесну тежину јер се са старењем метаболизам успорава, па је важно пазити на величину порција. Уносити довољно воћа, поврћа, меса и житарица. Чак и ако не може у потпуности спречити појаву болести, адекватна исхрана може значајно олакшати живот особама које већ имају хронична обољења – наводи др Ђапановић.

Чак и ако не може у потпуности спречити појаву болести, адекватна исхрана може значајно олакшати живот особама које већ имају хронична обољења

Физичка активност као императив
- Превенција у било којој области медицине нераскидиво је везана за физичку активност. Она је важна у свим животним добима, али за популацију изнад 50. године има специфичне бенефите. Не мисли се нужно на дизање тегова или тешке вежбе у теретани. Довољна је и шетња односно брзи ход, за који су истраживања показала да може бити кориснији чак и од трчања. Физичка активност јача мишиће и кости што је кључно у борби против остеопорозе. Побољшава постуру, координацију и равнотежу, одлаже појаву болести локомоторног система, успорава процес старења, смањује ризик од хипертензије и кардиоваскуларних болести, и генерално побољшава циркулацију и имунитет. Препоручује се редовна физичка активност прилагођена способностима без потребе за интензивним вежбама.

Фото: Pixabay


Могу ли суплементи заменити вежбање?
- Одговор је јасан – не. Препорука је увек здрава исхрана и адекватна физичка активност. Суплементи су добродошли као допуна, на пример витамин Д током зиме када нема довољно сунца. Међутим, узимање суплемената без промене животних навика неће донети жељене резултате. Ако не уносимо витамин А кроз шаргарепу, не можемо очекивати да ће суплементи сами решити проблем са видом. Прави баланс чине исхрана и активност, уз суплементацију по потреби.

Препоручује се редовна физичка активност прилагођена способностима без потребе за интензивним вежбама


Управљање стресом и квалитетан сан
- Стрес и лош сан стварају зачарани круг. Стрес доводи до лошег сна, а неиспаваност сутрадан повећава ниво стреса и кортизола. Хронични стрес и лош сан имају исте негативне последице: висок крвни притисак, повећан ризик од срчаних болести, слабљење имунитета, инсулинску резистенцију и гојазност, проблеме са варењем. Ако утичемо на само један од фактора, аутоматски поправљамо и други, а бенефити се осећају у целом организму.

Фото: Canva


Фактори ризика и моћ превенције
- Према Америчкој асоцијацији за срце, постоји осам кључних фактора ризика за кардиоваскуларне болести: пушење, хипертензија, повишене масноће у крви (дислипидемија), дијабетес, физичка неактивност, гојазност, нездрава исхрана и позитивна породична анамнеза. Увођењем здравих навика о којима смо причали – правилна исхрана, физичка активност и квалитетан сан – покривамо више од половине ових фактора ризика. Према подацима Института “Батут” за 2023. годину, у Србији се смањило умирање од кардиоваскуларних болести у односу на 2021., али се повећало од злоћудних тумора и дијабетеса. Иако превентивне кампање дају резултате, кардиоваскуларне болести су и даље водећи узрок смрти, од којег умире скоро две трећине људи.

Фото: Canva


Једном годишње потребно је обавити превентивни преглед система органа који су подложнији обољењима у тим годинама


Редовни лекарски прегледи
- Пацијенти се често навикну на повишен крвни притисак и не осећају симптоме. Хипертензија је “тиха болест” која постепено оштећује крвне судове што може довести до озбиљних проблема па и фаталних последица. Обавезно је редовно ићи код свог ординирајућег лекара и наравно, редовно мерити, ја то чак и пишем у извештајима пацијентима кад се прегледају, код куће притисак и ниво шећера у крви.

Осим тога, важно је и редовно проверавати липидни статус. Систематски прегледи су такође неопходни. Једном годишње потребно је обавити превентивни преглед система органа који су подложнији обољењима у тим годинама.
Важно је искористити сваку прилику и за ванредне, организоване превентивне прегледе. Они су више него добродошли. Организовани су у неколико наврата у оквиру кампања Министарства здравља, и то је према извештајима уродило плодом. Ипак, и даље је значајно да се прича о овим темама, јер кардиоваскуларне болести и даље јесу главни први узрок умирања, па тек онда малигни тумори и на трећем месту је диабетес – истиче др Верица Ђапановић, специјализанткиња интерне медицине у Општој болници Шабац.

* „Здравље у фокусу: водич за генерацију 50+“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
С. Г.

Најновији број

25. септембар 2025.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa