29. септембар 2025.29. сеп 2025.
др Мирјана Павловић кардиолог у шабачкој Општој болници (Фото: ОБ Шабац)
Болести срца и крвних судова спречавају умереност и здрави животни стилови
У Србији од последица кардиоваскуларних обољења годишње умре 50.000 људи, што је водећи узрок смртности у нашој земљи, упозорила је др Мирјана Павловић кардиолог у шабачкој Општој болници „Др Лаза К. Лазаревић“. И наизглед здрави могу да имају озбиљне кардиоваскуларне проблеме, а једини начин да се ово обољење открије и лечи су редовни превентивни прегледи.
На склоност ка бројним срчаним обољењима, која је генетски предодређена, не може се утицати. Ипак, у значајној мери начин живота умногоме може допринети слабљењу срчане функције. Пушење, физичка неактивност, неумереност у јелу и пићу, међу главним су факторима ризика за настанак кардиоваскуларне болести.
– Када знамо да су фактори ризика за развој кардиоваскуларних обољења хипертензија, шећер у крви, гојазност, физичка неактивност, стрес, неспавање, јасно је да ми као појединци можемо да утичемо и да ова обољења сведемо на нижу инциденцу. У чак 80 одсто случајева инциденца обољевања је мања ако се фактори ризика контролишу – каже је др Мирјана Павловић.
За првих шест месеци ове године 167 пацијената јавило се за лекарску помоћ због инфаркта миокарда. А током прошле године у поликлиници Службе за интерне болести прегледано близу 30.000 пацијената од којих је преко 1.000 лечено у Коронарној јединици.
– Половина од овог броја су пацијенти који су имали акутни коронарни синдром. Имали смо девет смртних случајева и углавном се ради о старијим особама. Ми смо у прошлој години имали око 170 пацијената који су нам дошли у пријемну амбуланту са СТЕМИ инфарктом и њих смо збрињавали одмах и слали на коронарографију – рекла је др Павловић.
У факторе ризика за развој кардиоваскуларних болести на које не можемо да утичемо су године старости, пол и породична историја ових обољења. Ипак, због нездравог животног стила у највећем броју случајева сами проузрокујемо болести срца и крвних судова.
– Свако од нас много може да учини да превенира настанак и развој кардиоваскуларних болести. Не треба посебно наглашавати колико је пушење штетно за цео организам, а важно је истаћи и значај правилне и умерене исхране. Такође, важна је и умерена физичка активност, што више пешачења и одржавања нормалне телесне тежина. Само са ових неколико промена животних навика, могла би се упола смањити могућност настанка болести – каже др Мирјана Павловић.
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра на иницијативу Светске федерације за срце, са циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима. Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Не пропусти ни један откуцај”. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80 одсто превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика као што су пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност, наводе из ОБ Шабац.
На склоност ка бројним срчаним обољењима, која је генетски предодређена, не може се утицати. Ипак, у значајној мери начин живота умногоме може допринети слабљењу срчане функције. Пушење, физичка неактивност, неумереност у јелу и пићу, међу главним су факторима ризика за настанак кардиоваскуларне болести.
– Када знамо да су фактори ризика за развој кардиоваскуларних обољења хипертензија, шећер у крви, гојазност, физичка неактивност, стрес, неспавање, јасно је да ми као појединци можемо да утичемо и да ова обољења сведемо на нижу инциденцу. У чак 80 одсто случајева инциденца обољевања је мања ако се фактори ризика контролишу – каже је др Мирјана Павловић.
За првих шест месеци ове године 167 пацијената јавило се за лекарску помоћ због инфаркта миокарда. А током прошле године у поликлиници Службе за интерне болести прегледано близу 30.000 пацијената од којих је преко 1.000 лечено у Коронарној јединици.
– Половина од овог броја су пацијенти који су имали акутни коронарни синдром. Имали смо девет смртних случајева и углавном се ради о старијим особама. Ми смо у прошлој години имали око 170 пацијената који су нам дошли у пријемну амбуланту са СТЕМИ инфарктом и њих смо збрињавали одмах и слали на коронарографију – рекла је др Павловић.
У факторе ризика за развој кардиоваскуларних болести на које не можемо да утичемо су године старости, пол и породична историја ових обољења. Ипак, због нездравог животног стила у највећем броју случајева сами проузрокујемо болести срца и крвних судова.
– Свако од нас много може да учини да превенира настанак и развој кардиоваскуларних болести. Не треба посебно наглашавати колико је пушење штетно за цео организам, а важно је истаћи и значај правилне и умерене исхране. Такође, важна је и умерена физичка активност, што више пешачења и одржавања нормалне телесне тежина. Само са ових неколико промена животних навика, могла би се упола смањити могућност настанка болести – каже др Мирјана Павловић.
Светски дан срца се сваке године обележава 29. септембра на иницијативу Светске федерације за срце, са циљем информисања људи широм света о кардиоваскуларним болестима. Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Не пропусти ни један откуцај”. Светска федерација за срце упозорава да се најмање 80 одсто превремених смрти од кардиоваскуларних болести може спречити контролом главних фактора ризика као што су пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност, наводе из ОБ Шабац.
Актуелно
Најновији број
25. септембар 2025.
