Једина у Србији са резултатом троструког Ирон мен триатлона. Мање од стотину жена у свету је то успело. Током трке доживела удес и на лично инсистирање се вратила на стазу. Пре одмора бициклистичка трка
Шапчанка Драгица Павловић, триатлонка, која је по резултатима дуго јединствена у Србији, након екстремног Ирон мен триатлона (3.800 метара пливања, 180 км вожње бицикла и 42 км трчања), потом двоструке дистанце (7.600 м, 360 км; 84 км) успела је у околини Вероне, на Деца ултра ирон – трипле ултра, да заврши трку троструких дистанци. Конкретно, у континуитету је препливала 11,4 километра, прешла бициклом 540 километара и претрчала 126 километара! Ако би поредили, олимпијски триатлон чини 1.500 метара пливања, 40 километара вожње бициклом и десет километара трчања. Фото: Приватна архива
Ово остварење Шапчанку сврстава међу мање од стотину жена на свету које су оствариле овакав подвиг. Наравно, једина је у Србији која се може похвалити оваквим резултатом.
-Када сам завршила двоструки, одмах сам знала да желим резултат и у троструком. Не пријављујем се на трке за које сумњам да могу завршити и ма како деловале ове дистанце, нисам сумњала пре старта да ћу доћи до циља. Тренирала сам, радила с тренером Поњевићем и самоуверено отпутовала – истиче на почетку Драгица Павловић.
Била је уверена да су вода и друм препреке које треба савладати, не слутивши да је чека посебна авантура...
Не пријављујем се на трке за које сумњам да могу завршити и ма како деловале ове дистанце, нисам сумњала пре старта да ћу доћи до циља. Тренирала сам, радила с тренером Поњевићем и самоуверено отпутовала
Удес на путу Као да потребне дистанце нису већ велики изазов, сплет околности побринуо се да све буде још екстремније и изазовније. После успешно савладане пливачке дистанце, око двестототог километра на бициклу, аутомобил је у покушају обилажења ретровизором закачио Драгицу и оборио је на асфалт. Пут којим је пролазила на двоточкашу није писта и сва концентрација била је на стази, а потом се у секунди све окренуло. Могла је имати више среће у несрећи и да падне у траву поред, али је и ту био тежи пут. Фото: Приватна архива
-Требало је око 40 минута да хитна помоћ и полиција дођу на место догађаја, а потом сам одвезена до болнице на даља снимања. Организатору сам одмах рекла да желим да наставим трку. Одобрили су ми уколико лекарски тим дозволи, померивши лимиит за крај. Имала сам срећу да будем код дивне лекарке из Хрватске, која ради у тој болници и која ми је много помогла. Није било тежих повреда и вратила сам се на стазу. После несреће сам возила бицикл још 340 километара и трчала 126 - појашњава Драгица, нагласивши да у ектремним тркама нема заустављања саобраћаја.
-Такмичења трају данима и немогуће је затворити улице и путеве на тако дуг период. Организатор је поставио обавештења да је у току трка, молбе возачима за додатни опрез и сви су поштовали, могу да похвалим културу у саобраћају. Стотине аутомобила је прошло пре удеса. Фото: Приватна архива
Трку је завршила за 82 часа, што је у оквиру помереног лимита. У то време улази и период после несреће и време у болници. Када се одузме неактивно време, то је мање од 72 часа.
-Да није било удеса, процена тренера Јована Поњевића је да би завршила све за 65 часова. Потребан је опоравак, али пре тога имам бициклистичку трку у Хрватској, а потом пауза. Велико хвала свима на подршци, посебно би желела да се захвалим Градском базену и Николи Цару који су ми омогућили термине за тренинг, Макс петролу, пицерији „Пасаж“ и Лељал дрим козметици. Свака трка овог типа је самофинансирајућа, за сваку постоји стартнина и без помоћи не би могла да се нађем на старту.
