10. октобар 2025.10. окт 2025.
Фото: Општа болница Шабац
Верици у детињству један сусрет одлучио избор професије
Да Верица Назор није упознала медицинску сестру Мицу у здравственој амбуланти у Текеришу, није сигурна којој професији би посветила живот. У плавом мантилу и уштирканој белој кецељи са уштирканом белом капицом на глави и осмехом који је био као део терапије, сестра Мица изгледала ми је прелепо, описује Верица свој први сусрет са сестринском професијом.
– Када је дошло време да бирам коју ћу средњу школу уписати, желела сам да будем попут сестре Мице. Зато сам уписала Медицинску школу. Већ у првим недељама наставе, била сам сигурна да сам одабрала прави позив. На пракси, од свих одељења највише ми се свидела психијатрија, а и међу предметима ова област ми је привукла највећу пажњу – прича Верица Назор.
Због пацијената са различитим душевним сметњама, рад у Служби психијатрије захтева другачији приступ. Смиреност, стрпљење, толеранција и непрестана приправност захтевају и посебан карактер код здравственог особља. Ипак, појачани стрес није спречио Верицу Назор да од првог радног дана остане у истој служби у којој је колектив, како наглашава, као породица.
– Психијатрија је специфична, наши пацијенти су посебни. Било је непријатних ситуација, али узнемирених пацијената има и на другим одељењима. И после толико година постоје неке ствари које умеју да ме потресу. То су стања која су могла да буду избегнута. Човек не може да утиче на то са којом болешћу ће се родити, али може на своје животне навике и своје изборе – каже једна од најискуснијих сестара ове службе.
Верица Назор има две ћерке и сина. Сви су одабрали другачије професије од своје мајке. Ипак, неће остати као једина медицинска сестра у породици. Све три ћерке рођеног брата кренуле су теткиним путем и раде у београдским клиникама.
– Медицинске сестре и техничари су стално уз пацијенте. Дају им терапију, негују их, ту су за свако њихово питање или дилему. Уколико овај посао радите без воље или га не волите, то осете пацијенти. Зато саветујем младе да добро размисле да ли имају довољно љубави према сестринској професији и обавезама које носи. Јер, нема ништа страшније ако радиш оно што не волиш – поручује Верица Назор.
– Када је дошло време да бирам коју ћу средњу школу уписати, желела сам да будем попут сестре Мице. Зато сам уписала Медицинску школу. Већ у првим недељама наставе, била сам сигурна да сам одабрала прави позив. На пракси, од свих одељења највише ми се свидела психијатрија, а и међу предметима ова област ми је привукла највећу пажњу – прича Верица Назор.
Због пацијената са различитим душевним сметњама, рад у Служби психијатрије захтева другачији приступ. Смиреност, стрпљење, толеранција и непрестана приправност захтевају и посебан карактер код здравственог особља. Ипак, појачани стрес није спречио Верицу Назор да од првог радног дана остане у истој служби у којој је колектив, како наглашава, као породица.
– Психијатрија је специфична, наши пацијенти су посебни. Било је непријатних ситуација, али узнемирених пацијената има и на другим одељењима. И после толико година постоје неке ствари које умеју да ме потресу. То су стања која су могла да буду избегнута. Човек не може да утиче на то са којом болешћу ће се родити, али може на своје животне навике и своје изборе – каже једна од најискуснијих сестара ове службе.
Верица Назор има две ћерке и сина. Сви су одабрали другачије професије од своје мајке. Ипак, неће остати као једина медицинска сестра у породици. Све три ћерке рођеног брата кренуле су теткиним путем и раде у београдским клиникама.
– Медицинске сестре и техничари су стално уз пацијенте. Дају им терапију, негују их, ту су за свако њихово питање или дилему. Уколико овај посао радите без воље или га не волите, то осете пацијенти. Зато саветујем младе да добро размисле да ли имају довољно љубави према сестринској професији и обавезама које носи. Јер, нема ништа страшније ако радиш оно што не волиш – поручује Верица Назор.
Општа болница Шабац
Актуелно
Најновији број
9. октобар 2025.
