У четвртак у Културном центру:Меша Селимовић – између дервиша и заборава

…Мој живот је прилично раван, занимљив и значајан само за мене, и сва моја сјећања су само моја, друштвено прилично неважна: никада нисам био у положају који би могао знатније и шире да утиче на историју, увијек сам био један од многих учесника у историјским збивањима…“ писао је Меша Селимовић у својим „Сјећањима“, објављеним 1976. године. Да ли се у овим речима крије одговор на питање, због чега при помену имена великана пера српске и југословенске књижевности XX столећа, попут Иве Андрића, Јована Дучића, Милоша Црњанског, Добрице Ћосића и других, увек помислимо и на име Мехмеда Меше Селимовића, али често „заборавимо“ да га изговоримо?! Да ли у нашој „колективној подсвести“ постоји извесна замерка на величину или квалитет удела „књижевног“ и „књижевничког“ завештања које је овај писац узнео на олтар победе етичке узвишености над разним облицима безумља и празнословља у духовном идентитету човека и човечности?На који начин је Меша Селимовић утиснуо печат непролазности у историји српске и југословенске књижевности претходног столећа и због чега постоји само прећутна сагласност да је ова чињеница о његовом делу исправна, покушаћемо да откријемо у разговору са мср историје Огњеном Карановићем.