Привредни раст коче ниске инвестиције

Привредни раст Србије може да се подстакне повећањем јавних инвестиција у инфраструктуру, а не већом јавном потрошњом, преко раста плата и пензија, оценили су чланови Научног друштва економиста Србије (НДЕС).
Председник Фискалног савета Павле Петровић истакао је да је из републичког буџета могло да се одвоји око 300 милиона евра слободних средстава за инвестиције, а да се не угрози дефицит од 0,5 одсто.
"На раст бруто домаћег производа (БДП), повећање запошљавања и укупну привредну активност снажан утицај имају јавне инвестиције, а не јавна потрошња", оценио је Петровић.
Додао је да се недовољно инвестира, не само у путну, железничку и комуналну инфраструктуру, већ и у здравство, као и да за улагања недовољно одвајају и јавна предузећа, а да је најдрастичнији пример Електропривреда Србије (ЕПС), која инвестира за трећину мање од суме неопходне за амортизацију.
Он је рекао да је пропуштена прилика да се од "вишка" у буџету, уместо у опрему за војску, 200 милиона евра усмери у путеве и железницу, а 100 милиона у комуналну инфраструктуру и заштиту животне средине.
Професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић рекао је да су инвестиције кључ и непосредни фактор привредног раста.
Он је оценио да је један од разлога за ниске инвестиције у Србији мала штедња грађана која је два и по пута мања од просека у земљама централне и источне Европе, као и лоше институције и привредни амбијент због чега се страним инвеститорима дају разне погодости и субвенције.
Арсић је оценио да бржи раст зарада од продуктивности, што је чест случај у Србији, лоше утиче на раст штедње и висину инвестиција.
Економиста Љубомир Маџар рекао је да му "Србија личи на рај лудака јер се стање приказује бољим него што јесте".
"Слушамо сваки дан да је Србија лидер у многим стварима, а по стопи економског раста је уствари на зачељу у односу на државе из окружења и носи фењер", рекао је Маџар.
Он је истакао да стране инвестиције имају добре и лоше стране, а лоша је то што их уговарају нестручни људи из власти са експертима инвеститора, због чега уговори често имају тајне клаузуле на којима не инсистирају само странци, већ и домаћа власт.
"Због тога су такви уговори најподложнији корупцији", рекао је Маџар.
Економиста Иван Николић истакао је да се ниво инвестиција не може подићи на пожељних 25 одсто БДП без улагања у станоградњу, као и да стопа улагања није гаранција за економски раст.