Филигрански потези душе

Поезија је начин да искажем своје биће. Даје ми слободу и снагу. Потребно је да се загледамо у унутрашњост свог бића, анализирамо себе и допремо до суштине. Различитост је добра и треба да поштујемо друге

Поезија. Саткана од снова, наде, стрепње, жеља, чудесне магије живота. У песнику изазива унутрашњу буру и доноси смирај тек када осећања преточи у стихове. Попут тананих, крхких рима, што стидљиво чекају да их неко открије, разуме, је и Јелена Милић, млада песникиња. Обликовање обичних, малих речи у песме, за њу је текло спонтано, природно.
-Поезија је начин да искажем своје биће. Даје ми слободу и снагу. Прве стихове написала сам у основној школи, стидљиво, са дозом опреза, јер нисам знала да ли сам на добром путу. Признања и награде биле су подстицај, знак да има смисла оно што радим. Иако данас многи пишу, прозом не бих смела да се бавим озбиљније. Сматрам да захтева искуство и вештину. Поезија ми је ближа, можете лакше да „упакујете“ речи у суштину. Одлика доброг писца је да искористи сопствено искуство, али да то читаоци не доживе као аутобиогрaфско дело - појашњава Јелена.
Опширније у штампаном издању.