ВОЛИМ ДА ГЛЕДАМ ДРИНУ КАКО ТЕЧЕ

Образовање није довољно. Шта више, тек кроз рад са пацијентима, лекар постаје оно што би требало да буде. Нећу одустати од свог посла ни као пензионер, радо ћу саслушати и посаветовати своје пацијенткиње. Ових дана сређујем плац и правим планове за викендицу на Дрини, коју, уз „Звезду“ и своју породицу, највише волим

Намеравали смо да са др Драганом Дикосављевићем урадимо причу на једну „мирну“ тему о климактеријуму, када нас је затекла вест да иде у пензију. Нисмо само ми били непријатно изненађени, него све пацијенткиње које су у густим редовима чекале да их позову у његову ординацију у Дому здравља „Др Драга Љочић“.
Др Дикосављевић рођен је на дан Светог Луке, заштитника његове породице, шездесет четврте, у Прњавору. На питање да ли му је животни сан био да буде лекар (били смо убеђени да јесте с обзиром да није много таквих као што је он) одговорио је да је то најпре била жеља његове мајке. До трећег разреда средње школе, у време усмереног образовања, двоумио се да ли да буде програмер или лекар. После две године школовања у Економској, уписао је програмерски смер у Гимназији, где је провео само један дан. „Пребацио“ се у „Зелену“ школу зато што је потреба да помаже људима била јача од „посла будућности“. Питали смо га колико су студије медицине оправдале његова очекивања.
Опширније у штампаном издању.

М. Филиповић