21. фебруар 2019.21. феб 2019.
Нова економија: Привредни раст у Србији у 2019. биће мањи од планираних 3,5 одсто
(Бета) - Привредни раст Србије у овој години биће мањи од планираних 3,5 одсто, оцењује се у анализи Business Intelligence Balkans, новог сервиса Нове економије.
У анализи се наводи да је у европским привредама и у Србији наступио низ неповољних процеса који могу да утичу да раст бруто домаћег проивода (БДП) у 2019. буде мањи од планираних 3,5 одсто.
Успоравање раста привреде Србије почело је у трећем кварталу претходне године, да би се се у четвртом кварталу додатно појачало. После високих међугодишњих стопа раста у првој половини 2018. године од 4,9 одсто, у трећем кварталу раст је опао на 3,8 одсто, а у четвртом на 3,5 одсто.
На основу података за индустријску производњу за 2018. очекује се да ће раст у последњем кварталу бити ревидиран на доле као и да ће раст у целој прошлој години износити око 4,2 одсто уместо прелиминарно процењених 4,4 процента, наводи се у саопштењу Нове економије.
Указано је да узроке упоравања привреде Србије у другој половини 2018. године треба тражити у унутрашњим факторима, као и у регионалним проблемима. Као могуће унутрашњи фактори наводе се пад производње угља и електричне енергије током друге половине године, пад производње у аутомобилској индустрији, као и увођење царина на извоз робе на Косово који у укупном робном извоза Србије учествује са око три одсто.
Један од могућих разлога за успоравање привреде Србије у 2018. је успоравања раста западноевропских привреда.
После четири године експанзије европске привреде, од средине 2018. године, а нарочито у четвртом кварталу, значајно успоравају раст. На нивоу Европске уније међугодишњи раст БДП је успорен са око 2,4 одсто у првом кварталу на 1,2 одсто у последњем кварталу 2018. године. У четвртом кварталу прошле године најважнији економски партнери Србије значајно су успорили међугодишњи раст - привредни раст Немачка је био 0,6 одсто, а Италије од само 0,1 одсто.
Како се наводи, успоравање европских привреда није негативне утицало на друге земље ЦИЕ, па се процењује да није ни на Србију у 2018. години. Потврда тога је солидан раст извоза Србије током целе 2018. године као и снажан раст страних директних инвестиција.
Негативан утицај успоравања европске привреде на привреду Србије испољиће се тек у 2019. години, закључује се у анализи Business Intelligence Balkans.
У анализи се наводи да је у европским привредама и у Србији наступио низ неповољних процеса који могу да утичу да раст бруто домаћег проивода (БДП) у 2019. буде мањи од планираних 3,5 одсто.
Успоравање раста привреде Србије почело је у трећем кварталу претходне године, да би се се у четвртом кварталу додатно појачало. После високих међугодишњих стопа раста у првој половини 2018. године од 4,9 одсто, у трећем кварталу раст је опао на 3,8 одсто, а у четвртом на 3,5 одсто.
На основу података за индустријску производњу за 2018. очекује се да ће раст у последњем кварталу бити ревидиран на доле као и да ће раст у целој прошлој години износити око 4,2 одсто уместо прелиминарно процењених 4,4 процента, наводи се у саопштењу Нове економије.
Указано је да узроке упоравања привреде Србије у другој половини 2018. године треба тражити у унутрашњим факторима, као и у регионалним проблемима. Као могуће унутрашњи фактори наводе се пад производње угља и електричне енергије током друге половине године, пад производње у аутомобилској индустрији, као и увођење царина на извоз робе на Косово који у укупном робном извоза Србије учествује са око три одсто.
Један од могућих разлога за успоравање привреде Србије у 2018. је успоравања раста западноевропских привреда.
После четири године експанзије европске привреде, од средине 2018. године, а нарочито у четвртом кварталу, значајно успоравају раст. На нивоу Европске уније међугодишњи раст БДП је успорен са око 2,4 одсто у првом кварталу на 1,2 одсто у последњем кварталу 2018. године. У четвртом кварталу прошле године најважнији економски партнери Србије значајно су успорили међугодишњи раст - привредни раст Немачка је био 0,6 одсто, а Италије од само 0,1 одсто.
Како се наводи, успоравање европских привреда није негативне утицало на друге земље ЦИЕ, па се процењује да није ни на Србију у 2018. години. Потврда тога је солидан раст извоза Србије током целе 2018. године као и снажан раст страних директних инвестиција.
Негативан утицај успоравања европске привреде на привреду Србије испољиће се тек у 2019. години, закључује се у анализи Business Intelligence Balkans.
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
