Инфо

25. новембар 2021.25. нов 2021.
Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

ПОКРЕНИ СЕ... (16)

Подршка, кључна реч

Колико смо као друштво одмакли у погледу родне равноправности? Да ли је питање једнакости полова само или и питање језика? Каква је ситуација на територији Мачванског округа на ову тему? Ко су жене које су успеле да се остваре на свим пољима, на које су препрека наилазиле и шта им је причињавало највећу сатисфакцију на путу успеха? Ово су нека од питања на које ћемо покушати да одговоримо серијом текстова у оквиру рубрике Покрени се, подржане од стране Министарства културе и информисања Републике Србије
Без обзира на пол сваку животну деоницу лакше и успешније је прећи уколико се окружите људима који верују у вас, вашу снагу и капацитете да носите и добро и лоше. У случају Зорице Милошевић директорке ПУ “Сунцокрети” из Владимираца подршка ја на почетку стизала од свих чланова њене женске породице, јер је рано остала без оца. Научено у самом језгру, пренело се на школу, а у каснијем периоду на супруга и колектив. Тако да не изненађује што је кључна реч успеха за Зорицу данас “подршка”, било од блиских људи, или она, можда још битнија, коју носимо у нама.

-Живот чине лепе, али и тешке ствари. Периоди изазова се смењују са срећним временима, било на приватном или професионалном плану. Успех у животу и послу може да се доживи само уколико имате велику подршку, а ја сам је увек имала. Како од супруга и деце, тако и од колектива- каже жена која је већ седамнаест година на челу владимирачких “Сунцокрета”, установе под чијим окриљем се чува око 300 малишана посавотамнавског краја.

Женска снага
Зорица је рођена у Београду. Без оца је остала са шест година. Одрасла је са сестром и мајком. У дому испуњеном женском снагом.

-У детињству сам била борац. Научила сам да увек дођем до оног што желим. Није било никаквих препрека или предрасуда да нешто не могу зато што сам девојчица. Заједно смо ишле напред и ослањале се једна на другу- прича Зорица и напомиње да је из женске породице школовање наставила у “женској” школи.

-Завршила сам Средњу медицинску. То су у то време углавном уписивале девојке. Конкретно на мом смеру, медицинска сестра васпитач, није било ни једног дечака. Слично стање је било и на вишој и факултету- објашњава Зорица.

Разлике од краја до краја
Од 1987. године је у Владимирцима, родном месту мајке. Каже да је током одрастања овај крај могла да упореди са Славонијом, одакле јој је родбина са очеве стране. Било је тада доста разлика, али оне су временом ишчилеле.

-Корени су ми једним делом одавде, а другим из Славоније. Некако, у оно неко друго време мог одрасатња сам имала утисак да су жене тамо много оствареније и самосвесније. Нису знале само за рад, већ и за бању и неку лагодност у животу. Биле су више уважаване него жене овде. Сада те разлике више не постоје, и у Владимирцима се лепо живи- тврди Зорица.

Живот чине лепе, али и тешке ствари. Периоди изазова се смењују са срећним временима, било на приватном или професионалном плану. Успех у животу и послу може да се доживи само уколико имате велику подршку, а ја сам је увек имала


Породица и посао
“Сунцокрети” у Владимирцима имају три објекта: јаслице, вртић и нову зграду у којој су смештене две групе најстаријег узраста. Издвојена одељења постоје у Дебрцу, Јаловику и Прову, док још у 11 села Општине “Сунцокрети” покривају припремни предшколски програм. Колектив којим Зорица руководи има 46 запослених, од којих само два мушкарца.

-Ово је традиционално женски посао, па су и на руководећим местима углавном жене- каже директорка “Сунцокрета” и додаје:

-Вишу и факултет сам завршила уз децу. Имала сам свекрву и мајку које су се увек нашле ту да помогну. Међутим, најзначајнија ми је подршка од супруга, он ми много помаже не само на приватном већ и на пословном пољу. Кад год сам имала неки проблем решавали смо га заједно. Данас сво троје деце имају своје породице, имају посао, и изузетно сам поносна на чињеницу што су самостални и успешни људи- истиче ова мајка троје деце и бака двоје унучади.

Сама свој покретач и коректор
Руководећи положај не подразумева само вештину управљања ресурсима, већ и мотивацију запослених.
-У кући имамо велико огледало. Када кренем на посао погледам у њега и кажем “добро изгледаш”, тако сам и своју децу, али и запослене учила да испред огледала упуте себи комплимент, али и реално сагледају своје тренутне могућности. Ми најбоље знамо шта код себе треба да потенцирамо и мењамо, довољно је само да се довољно искрено у себе загледамо. Када смо задовољни, онда имамо воље и елана за све- објашњава Зорица и додаје:

-Наранџаста капија која дели објекте “Сунцокрета” од остатака варошице мора да буде јасна граница. Наиме, било ко од запослених када се ухавти за браву да уђе унутра мора своје приватне проблеме да остави са друге стране. Овде смо васпитачи и професионалци, људи на које деца могу да се ослоне, неко на кога родитељи могу да рачунају.
Т.Т.

Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa