Медији криви за сатанизацију појединих раса

-Тема напуштених паса у медијима је обрађена, једном речју скандалозно. Повод за извештавање ретко ће бити да је неко помогао псу, или га спасао, неће бити наслов да је неко удомио пса, већ да је пас неког напао- каже новинарка која се деценију у назад бави питањем напуштених паса и заштитом животиња, Милица Мијаиловић и додаје:

- Свакодневно имамо језиве случајеве злостављања животиња који никада не дођу до централних медија. Евентуално се те објаве деле по групама на друштвеним мрежама и то оним затвореног типа који се и баве питањем напуштених животиња. Али зато ако пас само лаје на некога на улици имамо пуне ступце осуде и крваве наслове пропраћене сликом „опасних раса“: пит була, добермана, ротвајлера... Верујем да су медији један од највећих криваца за сатанизацију појединих раса паса, као и за то што се увек искључиво пас сматра опасним, а не и власник- оцењује Мијаиловићева.

Решење проблема су казне. Имамо закон, али он се не примењује

Милица каже да не може да издвоји ни један пример који је одскочио у непрофесионалности и инсистирању на скандалу. Сви су подједнако језиви.

- Кад год се деси неки напад он се преувелича, имамо огреботину и написе да неког напао стафорда, доберман... Све се преувеличава и нема друге стране. Никад немамо објашњење шта је то пса изнервирало, испадне да је из чистог мира неког напао у шта реално сумњам. Са друге стране, медији често измишљају. Кад понестане информација из Фарме, појаве се наслови типа „Једанаестогодишњој Марији пас одгризао руку...“кад уђеш у текст видиш да је то инфо из 1890, да је Марија тамо негде а краја света, али то нико не чита. Прочитају само клик бејт наслов који послужи за повод за рат на мрежама- изјављује Мијаиловићева.

Свакодневно имамо језиве случајеве злостављања животиња који никада не дођу до централних медија

„Глас Подриња“ се труди да буде пример добре праксе. Често је то борба са ветрењачама.

- Колико год се ми трудили да укажемо на проблем, они који јесу проблем и који треба да буду едуковани те текстове и не прочитају, али се нађу позвани да коментаришу и смишљају све морбидније начине да поубијају те псе на улици. Трагедија је да такви људи постоје, одгајају и васпитавају неку децу- каже Милица.

Фото: "Глас Подриња"

Као велики проблем Милица наводи необавештеност грађана о бројним питањима, као и степен едукованости на ову тему. Сматра да велики број њих мисли да су пси својом кривицом на улици, да су луталице зато што су тако рођени, да не виде да је у позадини овог проблема главни кривац заправо човек. Велики број њих меша појам власничког и расног пса, а о познавању понашања животиња да и не говоримо.

-Људи генерално, чак и покушај пса да се игра са њима на улици доживљавају као напад, вриште и праве сцене.Треба едуковати децу. То једино има смисла и наде. Објаснити им да то што тата и деда држе пса на ланцу није нормална појава, да није нормално шутирати животиње и хранити их кором хлеба. Ако не желиш и немаш услове да нешто држиш немој да набављаш- категорична је Мијаиловићева која део решења овог проблема види у пооштравању казни.

Колико год се ми трудили да укажемо на проблем, они који јесу проблем и који треба да буду едуковани
те текстове и не прочитају, али се нађу позвани да коментаришу

- Решење проблема су казне. Имамо закон, али он се не примењује. Можда грешим, али мислим да конкретно у Шапцу нико никада није осуђен због злостављања, а да не споменем због напуштања животиње. Било је много случајева да је неко снимљен, да постоје сведоци, али мислим да то ништа није до краја процесуирано. Када би неко био осуђен, а комшија видео да је платио казну, било би мање остављених паса. Када би се једном утврдило да неко малтретира животињу, да му буде забрањено да набави другу, било би ефикасно, али смо ми светлосним годинама далеко од тога-објашњава Мијаиловићева.

Т.Трифковић