Шта смо чули, а шта усвојили

Почетком септембра, у „Гласу Подриња“ почела је реализација пројекта „Буди Пријатељ пријатељу“. Намера нам је била да скренемо пажњу локалне јавности на позитивне начине решења паса луталица на улицама. Након описа проблема, са којима се суочавају подједнако и житељи сеоских и градских месних заједница, у сарадњи са стручним лицима, представницима градских власти и удружења која се баве правима животиња, покушали смо да предложимо решење од којег ће имати истовремено користи и људи и животиње.

Сви наши саговорници су се сложили да је кљућ у одговорном власништву. Односно, да би се смањила популација паса на улици, сви власнички пси морају боти обележени/чиповани, они који нису намењени за нова легла, стерилисани. Те да би чиповање и стерилизација били доступни што већем броју наших суграђана, новац из градске касе од одштете за уједе паса луталица треба преусмерити у ове сврхе.
Током реализације пројекта, чули смо и реч закона, упознали се са најсвежијом градском одлуком о држању кућних љубимаца, за мишљење путем друштвених мрежа питали наше суграђане.

Упркос огромној уложеној енергији, различитим акцијама и пројектима, број паса луталица на шабачким улицама се није значајно смањио. Број неодговорних је много већи од броја оних којима је стало

Управо из тих размишљања и промишљања смо донели закључак да су текстови овакве врсте корисни у смислу потенцирања дискусија, а не држања поларитета оних који воле кучиће и оних који би их на све могуће, често, нехумане начине склонили са улице.

С тим у вези, у неколико наврата смо се осврнули на позитивне примере бриге око паса који су већ на улици, али и упозорили на различита зверства за која су спремни на жалост и наши најмлађи суграђани када су у питању животиње.
Но, кренимо редом....

Велики проблем, решење далеко
Упркос огромној уложеној енергији, различитим акцијама и пројектима, број паса луталица на шабачким улицама се није значајно смањио. Број неодговорних је много већи од броја оних којима је стало.

Према Извештају за 2022. годину који је урадила Зоохигијена ЈКП „Стари град“ Шабац, на територији града налази се око 1.000 паса луталица. Број пријављених уједа током претходне године износио је 238, због чега је из градске касе издвојено 7.251.000 на име одштете. Велике одштете су исплаћена и на сеоском подручју, због оштећења сточног фонда.

На територији града постоји Прихватилиште за псе, где може да се смести 140 напуштених животиња. У тренутку писања пројекта у Прихватилишту је их боравило 108, удомљених је било 87, на градску површину враћено 47, а забележено је 35 угинућа.

Највећи проблем су неодговорни власници и неконтролисано избацивање паса из домаћинстава. Од једног напуштеног пара, мужјака и женке и њихових потомака за пет година настане 12.000 штенади

Прихватилиште је једно, а азил друго
Ваљало би напоменути и да Прихватилиште за псе није исто што и Азил за напуштене животиње. Наши суграђани то често изједначавају, али Прихватилиште је тренутни/привремени смештај, док у Азилима пси проналазе трајнији дом.

Пре неколико година шабачко Прихватилиште за псе није било на добром гласу. Доживљавано је као „шинтерај“ у најнегативнијем смислу те речи. Данас ствари изгледају другачије. Услови за живот паса су се поправили, неки делови су проширени, еутаназија није начин третирања проблема, води се рачуна о свакој њушкици.

Милош Јекић,
управник Градског прихватилишта, Фото: "Глас Подриња"

-Капацитети прихватилишта су од 170 до 180 паса, све зависи од њихове величине. Поносан сам на њихово кондиционо и здравствено стање. Од почетка године смо имали само 4 угинућа, односно имамо најмањи број угинулих паса међу свим Прихватилиштима у Србији. Код нас дођу у прилично запуштеном стању. Болесни и неодржавани. Трудимо се да сваки пас добије адекватну негу и третман. Тренутно их се 7 лечи у стационару, а 15 у Прихватилишту, углавном од срчаног црва- објашњава за „Глас Подриња“ руководилац шабачког Прихватилишта за псе Милош Јекић.

Највећи проблем су неодговорни власници и неконтролисано избацивање паса из домаћинстава. Од једног напуштеног пара, мужјака и женке и њихових потомака за пет година настане 12.000 штенади.
Због тога један део решења проблема лежи и у стерилизацији, како луталица, тако и власничких паса- истиче Јекић и додаје:

-На жалост, пре је била врло распрострањена еутаназија, али се напокон схватило да ни она није решење. Број паса на улицама остаје исти. Због тога мислим да је кључ решавања овог проблема у систематском обележавању свих паса и стерилизацији.

Градска одлука из 2023.
Новом одлуком требало би да буду задовољни одговорни власници, удружења за заштиту животиња, али и грађани који немају љубимце. Битне разлике у односу на претходну Одлуку, донету 2016. године јесу то што више нема забране храњења напуштених паса и мачака на улици и забране држања више од два пса. Ради се о одредбама које нису биле у складу ни са Законом о добробити животиња.

Александар Јовановић, начелник ГУ Шабац, Фото: "Глас Подриња"

Новом одлуком је прописано да се пси и мачке могу држати у стану, стамбеној згради и породичној кући и утврђена је забрана њиховог држања и остављања без надзора држаоца на балкону, тераси и лођи која припада стану, као и да се пси и мачке могу, изузетно, држати и у заједничким просторијама стамбене зграде, по претходно прибављеној сагласности свих власника станова. Такође је прописано да се на јавне површине моги изводити пси који су вакцинисани против беснила и трајно обележени, у складу са Законом- изјавио је за Глас Подриња начелник ГУ Шабац Александар Јовановић.

За промену треба три генерације истрајности
Да би ствари биле знатно другачије потребно је бар три генeреације истрајности. Првој је најтеже. Напор задатака трасирања пута онима који долазе на себе су преузели људи из Удружења „Право на живот“. Основани су пре три године са циљем да побољшају положај паса у градском Прихватилишту. Уласком у систем су схватили да исти не функционише и да је тадашње стање у прихватилишту само врх леденог брега.

Весна Тодоровић,
“Право на живот”, Фото: "Право на живот"

-Током претходних година поносни су на број стерилисаних, број удомљених паса, као и на велико смањење угинилух у шабачком Прихватилишту. Поносни су на измену градске Одлуке која није била у складу са Уставом и законом Републике Србије, едукацијом младих нараштаја. Међутим, знају да борба тек предстоји. Као примере добре праксе у Србији наводе Сенту, Мол и Нови Сад. Кажу да имају одличну сарадњу са удружењима из суседних градова и општина, те да су кључне ствари у решењу питања паса луталица: одговорно власништво, стерилизација и едукација. Људи виде само напуштене псе, а проблем је много већи од тога. Кључни узрок је човек и његов однос према псима, а потом систем који не кажњава кршење права- истиче испред Удружења „Право на живот“, Весна Теодоровић.

Одговорност медија
-Тема напуштених паса у медијима је обрађена, једном речју скандалозно. Повод за извештавање ретко ће бити да је неко помогао псу, или га спасао, неће бити наслов да је неко удомио пса, већ да је пас неког напао- каже новинарка која се деценију у назад бави питањем напуштених паса и заштитом животиња, Милица Мијаиловић и додаје:

Милица Мијаиловић, “Глас Подриња”, Фото: "Глас Подриња"

- Свакодневно имамо језиве случајеве злостављања животиња који никада не дођу до централних медија. Евентуално се те објаве деле по групама на друштвеним мрежама и то оним затвореног типа који се и баве питањем напуштених животиња. Али зато ако пас само лаје на некога на улици имамо пуне ступце осуде и крваве наслове пропраћене сликом „опасних раса“: пит була, добермана, ротвајлера... Верујем да су медији један од највећих криваца за сатанизацију појединих раса паса, као и за то што се увек искључиво пас сматра опасним, а не и власник- оцењује Мијаиловићева.

Прихватилиште има ограничене капацитете
-Када имате регистровано прихватилиште људи мисле да су вам капацитети неограничени и да сте дужни да збринете сваког пса који се нађе на улици и неко га више не жели. Свакодневно добијам много порука од људи који само фотографишу негде напуштене, поврђене или болесне псе и јаве ми да одем по њих. Много горе је што ме зову и власници јер желе да се реше свог пса или штенаца. Нити могу, нити желим, да на тај начин помажем неодговорним власницима. Увек ћу помоћи око стерилизације, али нежељена легла не преузимам, каже Александар Станојловић, власник прихватилишта „Меда“.

Александар Станојловић, “Меда”, Фото: Приватна архива

Проблем који траје годинама не може се решити преко ноћи.

-Неопходно је да се направи попис паса, да се прво утврди колико их има, а затим да чиповање и стерилизација буду обавезни. Локална самоуправа мора да се укључи, због тога што стерилизација није јефтина и многи људи не могу да је обезбеде, поготову ако имају више од једног пса. Треба се борити против котитеља који немају регистроване одгајивачнице, псе држе у изузетно нехуманим условима и служе им само да се коте, а касније их тешко болесне избацују на улицу. Такође, морају се кажњавати несавесни власници, како они који злостављају животиње, тако и они који их избацују. Повећање броја прихватилишта и капацитета у њима није решење проблема, истиче Александар.

Бесплатне стерилизације власничких паса
Шабац ће бити један од градова у Србији који ће издвојити новац за стерилизације власничких паса. Предвиђених три милиона динара треба да покрије више од 400 стерилизација. Планирана сума је око три пута мања од оне коју град сваке године исплати на име одштета због уједа напуштених паса.

-Јасно је да су стерилизације једини начин да се смањи број напуштених паса, а самим тим и оних који су на улицама. Међутим, стерилизације нису јефтине и многи грађани не могу да одвоје око 6.000 динара за стерилизацију једне женке. Град се морао активније укључити у решавање овог проблема и одлучено је да се издвоји новац за ову намену. Требало је још до краја године да кренемо са овом акцијом, међутим због предстојећих избора нисмо у могућности да издвојимо средства ребалансом буџета, те ћемо са бесплатним стерилизацијама, у договору са градом, почети у марту, наводи Мирко Игњатовић, директор ЈКП „Стари град“ и главни заговорник ове идеје.

Мирко Игњатовић, директор ЈКП “Стари град”, Фото: "Глас Подриња"

-Прошле године смо имали издатке од 8,5 милиона динара по основу уједа уличних паса. На основу досадашњег стања, ни ове године неће бити мање. Уколико следеће године не будемо имали на улицама штенце од 400 стерилисаних паса то ће бити огромна ствар. Видећемо како ће ова идеја заживети, какав ће бити одзив и ефекти, те на основу тога опредељивати средства за ову намену и у будућности. Туђа искуства кажу да резултати брзо буду видљиви, наводи Игњатовић.

Чиповање већ јесте обавезно, али ће сада и контроле бити строже. Почеће се и са кажњавањем неодговорних власника, али се мора решавати и проблем нерегистрованих котитеља.

Посебно питање напуштених штенади
Напуштени штенци су, изгледа, нерешив проблем у Србији. Статистика каже да их више од 80 одсто не преживи. Страшније од статистике су муке у којима умиру, углавном од глади, под точковима аутомобила, од различитих болести. Само њихово остављање на улици је осуда на смрт. Иако је дело напуштања паса кажњиво, нико још није кажњен, а неретко су постојали и снимци оних који остављају читава легла.

Због посебних услова које штенци захтевају, али пре свега због тога што често болују од заразних болести нико ко брине о већем броју паса не може да ризикује и да их узме.
Решење нема ни градско прихватилиште, мада су прва адреса којима се многи обрате.

-Прихватилиште не узима штенце, кује са штенцима и генерално псе млађе од годину дана. Они траже посебне услове, од смештаја до хране, а посебан проблем су заразне болести чији су штенци често носиоци. Уколико би парво вирус ушао у прихватилиште то би била катастрофа. Вирус је веома инфективан, лечење је дуго, изузетно скупо и веома неизвесно, односно исход је често угинуће, каже Милош Јекић, управник градског прихватилишта.

Шабац ће бити један од градова у Србији који ће издвојити новац за стерилизације власничких паса. Предвиђених три милиона динара треба да покрије више од 400 стерилизација. Планирана сума је око три пута мања од оне коју град сваке године исплати на име одштета због уједа напуштених паса

Александар Станојловић, власник прихватилишта „Меда“ штенце не узима одавно управо из горе поменутих разлога. Позиви су, ипак свакодневни. Поред „дојава“људи који су негде видели напуштене кучиће, има и оних који зову због својих нежељених легала, или чак оних које нису успели да продају. Дешава се и да инсистирају да дође по њих, као да му је то обавеза.

Волонтери градског прихватилишта из удружења за заштиту паса „Право на живот“ такође су свакодневно оптерећени бројним позивима. Неславан рекорд су имали прошле године када је током једног викенда имали 58 избачених штенаца.

-Вртимо се у зачараном кругу. Сви ми, љубитељи животиња, прихватилишта, надлежни, у служби смо људи који се бахато понашају и избацују псе без икаквих санкција и последица. Пси на улици постају свачији проблем. Неопходно је кажњавати неодговорне власнике који нам свима праве проблем, истиче Весна Теодоровић из удружења „Право на живот“.

Стерилизација доноси само бенефите
-Стерилизација је једини начин да се контролише популација паса и тако смањи број напуштених паса на улицама, слажу се сви који су на било који начин укључени у решавање овог проблема. Током пројекта „Буди пријатељ пријатељу“ покушали смо да допремо до што више људи и објаснимо да пси нису криви што су на улици, него неодговорни власници који су их тамо оставили. Сусрели смо се са многим потресним причама напуштених паса. Циљ нам је, између осталог, да што више власника схвати да ако имају женку не морају имати и штенце којих ће се решавати тако што ће их однети негде и оставити (и тако два пута годишње). Нажалост, није занемарљив број оних који се и даље противе стерилизацији. Међу њима има и оних који искрено воле псе и који верују да је у реду да штенце поделе првом ко пристане да их узме. Често овако удомљени пси када порасту заврше на улици, или живот проводе на ланцу и у нехуманих условима и стварају нова потомства која завршавају на улици.

Једна од заблуда везаних за стерилизацију је та да женку треба пустити да се једном оштени пре стерилизације. Стручњаци су сагласни са тим да ово нема никаквог утицаја ни на физичко, ни на психично здравље пса- истиче др Дане Хрњак ветеринар ветеринарске амбуланте „Сириус“.