Фотографија краља Александра Обреновића из 1896. године

Алек­сан­дар Обре­но­вић (1876 —1903), био је син кра­ља Ми­ла­на и кра­љи­це На­та­ли­је Обре­но­вић, и по­след­њивла­дар из ди­на­сти­је Обре­но­вић. Уби­јен је у Мај­ском пре­вра­ту 29. ма­ја/11. ју­на 1903. го­ди­не.

Ин­те­ре­сант­но је да је он био пр­ви срп­ски краљ ко­ји je ро­ђен у Бе­о­гра­ду, a име је до­био по свом ку­му ру­ском ца­ру Алек­сан­дру II. Био је је­ди­но де­те кра­љев­ског па­ра чи­ји је брак био при­лич­но тур­бу­лен­тан и ути­цао је не са­мо на мла­дог пре­сто­ло­на­след­ни­ка, не­го и на од­но­се у др­жа­ви.

На­кон раз­два­ја­ња кра­љи­це и кра­ља, 1886. го­ди­не, мла­ди пре­сто­ло­на­след­ник од­ла­зи у ино­стран­ство да жи­ви са мај­ком. Пре­ма усло­ви­ма не­зва­нич­ног раз­во­да, њих дво­је су жи­ве­лу у Вис­ба­де­ну у Не­мач­кој. Ипак, две го­ди­не ка­сни­је краљ Ми­лан је зах­те­вао да се Алек­сан­дар вра­ти код ње­га, што је На­та­ли­ја од­би­ла, али је два­на­е­сто­го­ди­шњи кра­ље­вић узет од мај­ке, и по­слат у Ср­би­ју. Кра­љев­ски пар се зва­нич­но раз­вео 1888. а вла­дар Ср­би­је је по­чет­ком 1889. го­ди­не из­не­на­да под­нео остав­ку на ме­сто кра­ља и пре­нео кру­ну на си­на. С об­зи­ром да у том тре­нут­ку Алек­сан­дар ни­је имао ни пу­них 13 го­ди­на, до пу­но­лет­ствау ње­го­во име је вла­да­ло На­ме­сни­штво ко­је су чи­ни­ли: Јо­ван Ри­стић, Јо­ван Бе­ли­мар­ко­вић и Ко­ста Про­тић. Го­ди­ну да­на пре зва­нич­ног пу­но­лет­ства краљ се про­гла­сио пу­но­лет­ним, 1893. го­ди­не, уки­нуо На­ме­сни­штво и пре­у­зео власт.

Дру­ги др­жав­ни удар из­вео је уки­да­њем Уста­ва Ср­би­је из 1888. и вра­ћа­њем на сна­гу уста­ва из 1869. го­ди­не, ма­ја 1894. Свог оца, кра­ља Ми­ла­на, по­звао је 1897. да пре­у­зме по­ло­жај вр­хов­но­га ко­ман­дан­та вој­ске. Оно што је обе­ле­жи­ло вла­да­ви­ну кра­ља Алек­сан­дра је брак са двор­ском да­мом кра­љи­це На­та­ли­је. Ова ве­за је на­и­шла на оп­ште нео­до­бра­ва­ње, а не­за­до­вољ­ство ње­го­вом вла­да­ви­ном и кра­љи­цом Дра­гом до­ве­ло је до офи­цир­ске за­ве­ре и Мај­ског пре­вра­та, у ко­ме су уби­је­ни краљ и кра­љи­ца.

Ме­ђу­оп­штин­ски ис­тор­иј­ски ар­хив у Шап­цу по­се­ду­је фо­то­гра­фи­ју кра­ља Алек­сан­дра Обре­но­ви­ћа из 1896. го­ди­не ко­ја је на­ста­ла у фо­то­сту­ди­ју у Би­ја­ри­цу. Мла­ди краљ је то­ком 1895. го­ди­не бо­ра­вио у Би­ја­ри­цу код мај­ке где је и упо­знао сво­ју бу­ду­ћу су­пру­гу Дра­гу Ма­шин и прет­по­ста­вља се да је та­да за­по­че­ла њи­хо­ва ве­за за ко­ју су сви ве­ро­ва­ли да ће би­ти са­мо аван­ту­ра.

М.Ж.Б.

Иа­ко је вла­да­ви­ну по­след­њег кра­ља из ло­зе Обре­но­вић те­шко опи­са­ти у не­ко­ли­ко ре­че­ни­ца, овај пе­ри­од срп­ске исто­ри­је обе­ле­жи­ле су уну­тра­шње не­су­гла­си­це, раз­ми­ри­це, че­сте про­ме­не вла­да и при­бли­жа­ва­ње Ру­си­ји.