Након поплава 2014. године и Република и локална самоуправа много су уложили у одржавање водотокова, каналске мреже, реконструкцију насипа и обалоутврда. Велики део радова обавила је шабачка компанија „Југокоп - Подриње“. Бобан Јанковић, власник фирме, присећајући се тих дана открива још један детаљ, који је могао направити проблем да није било брзе и ефикасне реакције надлежних. Део насипа на Сави био је у реконструкцији, а пред наилазак поплавног таласа радови су обустављени.
-Када је наишао поплавни талас 2014. године ми смо имали у току реконструкцију насипа у зони од Кочиног канала до црпне станице Широка бара. Радови су били у току тада. Међутим, пројекат је финсирала Светска банка, а извођач је био Пор Београд и напрасно је прекинуто финансирање, а радови су обустављени и нас је одбрана од поплава задесила на отвореном насипу. То је била ризична зона. Србијаводе су одмах спровеле мере одбране од поплава на том делу и чим је прошао поплавни талас ми смо, финансирањем Србијавода, завршили реконструкцију тог дела насипа, наводи Јанковић.
Бобан Јанковић, Фото: "Глас Подриња"
Најажурнији када је најтеже „Југокоп – Подриње“ оперативним планом Републике Србије опредељено је за спровођење мера одбране од поплава, а дефинисани су као специјализовано предузеће. То значи да поред ове територије по позиву спроводе мере одбране од поплава на територији читаве Републике по позиву Србијавода. -Учествовали смо у одбрани и у Лучанима, Новом Пазару и на бројиним другим местима. Поред тога бавимо се и зимским одржавањем путева, а то су такође ванредне околности. Навикнути смо тако да функционишемо. Људи су током година стекли искуство. Важно је интервенисати на време, хитно по позиву, а то никада не знамо када може да се деси. Сада имамо енормне падавине за кратко време, то може брзо да остави последице. Треба отварати путеве, санирати прилазе, затварати пробоје на речним токовима и то ништа не може да чека и мора да се ради интервентно. Након тога следи санација и даљи радови, објашњава Бобан Јанковић.
Подсећа да су Србијаводе и Европска банка након тога почели финасирање на деоници насипа која је била критична током одбране од поплава те године, од Чеврнтије до Дреновца. Србијаводе су одмах почеле пројектовање, а „Југокоп“ је 2019. радио реконструкцију насипа у деоници од 5.000 метара на том локалитету и урађена је комплетна реконструкција насипа, уз надвишење. Пројекат је финасирала Еворпска банка у износу од око 4 милиона евра.
-Радови су завршени 2021. године. То је био пројекат заштите Мачве од реке Дрине и реке Саве. Ми смо изводили радове на Сави, док је друга фирма изводила радове на Дрини од Црне Баре до Бадовинаца. Тада је направљена једна потковица која сада штити Мачву од високих вода и Дрине и Саве. Сада нема бојазни да би Сава, чак и да се понови онолики протицај воде, могла да угрози Шабац, односно када би поново наишао талас од 665 центиметара, све рањиве зоне су обезбеђене, објашњава Јанковић.
Фото: "Глас Подриња"
Југокоп је последњих година радио и на обалоутврдама на Дрини у Прњавору, на локалитетима Алановића навоз и Адамовача. Овим радовима заштићено је тамошње викенд насеље, али и водоизвориште у Прњавору.
-Прошле године смо радили један пројекат вредан 12 милиона динара, а финасирале су га Србијаводе и Град Шабац. Тиме је извршена додатна заштита критичног локалитета који је 2014. године поплавио водоизвориште.
Када се ради о заштити од поплава, може се рећи да постоји период до 2014. године и времена након тога. Пројекти који су урађени до тада, након тога нису били од користи.
Фото: "Глас Подриња"
-Поред реконструкције насипа од Дреновца до Кочиног канала, у дужини од 13 километара он је и додатно надвишен за неких 80 центиметара од када је реконтруисан 2014. године имали смо задату коту, али талас који је тада наишао све је променио. Имали смо пројекат реконструкције деонице у Дреновцу који је урађен пре 2014. године и који није могао да се искористи. Тај насип смо надвисили за 1,8 метара. Рађени су нови хидраулички прорачуни, са новим степеном заштите и све се сада ради по томе, наводи Јанковић.
Тренутно је у току израда пројектне документације за од Кочиног канала до Моста иза Старог града да се заштити зона Старог града, Силоса, шеталишта. Тиме ће бити заокружена комплетна заштита Шапца од реке Саве.
-То би требало да се ради уз помоћ нових технологија, изградњом мобилног система заштите. Нови Сад и Београд их већ имају, а пре неколико година га је добила и Сремска Митровица. Такви системи се постављају пред наилазак поплавног таласа, а након тога се скидају.
Истовремено су и чишћени водотокови другог реда. Било је бројних активности и на Думачи, Добрави, Церском ободном каналу. Поред Југокопа, радове на територији Шапца обављало је и Водопривредно друштво „Сава“.
Бобан Јанковић, Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
