Персида Миленковић: Хероина из Шапца која је задужила Београд

Персида Миленковић била је српска задужбинарка и хуманитарка која је свој живот посветила помагању сиромашнима, образовању и цркви. Након личних трагедија, своју имовину усмерила је на изградњу школа, манастира и дома за сиромашне, остављајући трајно наслеђе Београду. Њено најпознатије дело је манастир Ваведење на Сењаку, где је и сахрањена

Персида Миленковић, рођена Ћирић, била је једна од најистакнутијих српских добротворки и задужбинарки с краја 19. и прве половине 20. века. Њено име остало је уписано у историју Београда и српске просвете, захваљујући богатом хуманитарном и ктиторском делу које је оставила будућим генерацијама.

Детињство и одрастање
Персида је рођена 3. марта 1857. године у Шапцу, у породици Никодија и Јелке Ћирић. Њен отац био је чиновник који је убрзо премештен у Београд, где је породица наставила да живи. У Београду је одрасла и стекла образовање у духу грађанске, али и традиционалне српске средине.

У младости је доживела две велике личне трагедије. Веома млада је остала је удовица, а син из првог брака, Војислав, преминуо је као дете. Године 1883. удала се по други пут, за успешног трговца и познатог београдског задужбинара Ристу Миленковића. Брак је био хармоничан, али без потомства.

Задужбинарка и ктитор
Након смрти супруга, Персида се потпуно посветила добротворном раду, настављајући, али и вишеструко увећавајући задужбинарство које је Риста Миленковић започео.

Персида и Риста су подигли зграду основне школе у данашњој Улици Краљице Наталије, која данас припада Математичкој гимназији.

Године 1928. Персида је изградила зграду у Змај Јовиној улици бр. 5 и завештала је Београдском универзитету. Из прихода од те задужбине стипендирани су студенти који су студије наставили у иностранству. Подигла је Женску учитељску школу као и основну школу и вежбаоницу.

Манастир Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку подигла је 1935. године, на земљишту које је купила управо за ту сврху. Према њеним речима, одлуку о изградњи цркве донела је након духовног сна који ју је нагнуо да изгради светилиште.

Такође је била ктитор цркве Свете Тројице у Кумодражу, коју је изградила 1924. године на иницијативу војводе Степе Степановића, у знак сећања на војнике из Првог светског рата.

Улица на Сењаку данас носи њено име. Иако широј јавности данас није много позната, Персида Миленковић остаје пример искреног и ненаметљивог добротворног рада – жене која је, без много речи, целокупан свој живот и иметак посветила другима

Хуманитарни рад
У Табановачкој улици (Аутокоманда) у Београду изградила је низ хигијенских станова за сиромашне породице (1939–1940), омогућивши људима достојанствен смештај.

Поклањала је земљиште и куће за изградњу сиротишта, народних кухиња и установа за бригу о деци без родитеља. Основала је Задужбину Персе Р. Миленковић, из које су генерације студената добијале помоћ за образовање.

Пресидино наслеђе
Персида Миленковић преминула је 8. фебруара 1943. године у Београду у свом дому на Топчидеру у који се уселила након што је кућа у Кнез Михаиловој улици срушена током бомбардовања 1941. Сахрањена је у манастиру Ваведење, који је подигла сопственим средствима. На њеној сахрани говорили су угледни представници црквеног и државног живота.

Улица на Сењаку данас носи њено име. Иако широј јавности данас није много позната, Персида Миленковић остаје пример искреног и ненаметљивог добротворног рада – жене која је, без много речи, целокупан свој живот и иметак посветила другима. Она је била Шапчанка која је својим делом оставила траг у историји, култури и архитектури престонице.

М.Ж.Б.

„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.