Фигурина од олова

Олово су употребљавали још стари Египћани. Прах звани cerussa, који су користили као бели пудер за лице, заправо је базични карбонат олова. Грци су средином шестог века пре наше ере производили значајне количине олова на острвима Крфу и Родосу, док су Римљани експлоатисали оловну руду широм царства и допремали је у Италију на даљу прераду. Различити предмети за свакодневну употребу израђивани су од олова, а ми овом приликом издвајамо фигурине израђене у дводелним калупима, са необрађеном или сумарно обрађеном задњом страном.

На њима је схематизовано приказано женско божанство у стојећем ставу, са издуженимтелом и предимензионираном главом, најчешће кружног облика. Најлепшој фигурини из наше збирке недостају глава и стопала. Тело је пажљиво моделовано, са дискретно наглашеним облинама. Десном руком придржава дугачку огрлицу која се укршта на стомаку и ширећи се преко бедара поново укршта на леђима. Није позната намена описаних оловних фигурина. О томе постоје различита мишљења, или су вотивни предмети коришћени у малим кућним светилиштима, или су култног карактера. За фигурине из Народног музеја у Шапцу немамо података о контексту налаза, као ни заостале до сада познате оловне фигурине са територије Србије. Оловне фигурине без атрибута божанства, наге или делимично одевене са дијадемом и огрлицом највероватније представљају Венеру.

Схематизована израда, нарочито сумарна представа лица, указује на латенску традицију, што је и разумљиво с обзиром да се јављају на некадашњој територији Скордиска. Међутим, током II и III века, у римским провинцијама биле су тражене једноставне фигурине Венера, са схематизованим лицем и телом. Овакав схематизован рустични стил тешко се може приписати искључиво једном утицају. У њиховом настанку највероватније су улогу имале и латенска традиција и римска провинцијска хиперпродукција. У сваком случају, реч је о вотивним предметима, што потврђује и избор материјала од кога су израђене. Због брзе оксидације, мекоће, и промене боје, предмети од олова нису били трајни па нису имали ни уметничку вредност. Међутим, била је важна једино производња што већег броја предмета од јефтине сировине, због чега претпостављамо да су припадале депоу светилишта.

„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.