Дијабетес и свест о болести

Обележавање Дана дијабетеса прилика је да се укаже на све шири обим болести, њене последице по здравље и животе, али и на могућност превенције и контроле код оних који живе с дијабетесом

Променом навика и правовременим прегледима можемо много да допринесемо томе да болест буде препозната и контролисана. „Дијабетес није само медицински проблем, он утиче на свакодневицу, посао, породицу и квалитет живота“, каже др Славица Урошевић за Глас Подриња.

Колико је данас дијабетес заступљен у Србији и да ли број оболелих расте из године у годину? Ко је у ризику?
-Шећерна болест преставља једну од најзначајнијих хроничних незаразних болести нашег доба. Оптерећење дијабетесом у свету показује растући тренд током предходних деценија, као и пораст смртности од дијабетеса. Србија се суочава са забрињавајућим подацима о дијабетесу: процењује се да око 500.000 одраслих грађана има дијагностикован дијабетес, док чак 270.000 наших суграђана и не зна да има проблем са шећером у крви. Оно што додатно забрињава јесте да половину оболелих чини радно способно становништво, што ову болест чини не само здравственим, већ и друштвеним изазовом. У ризику да добију дијабетес спадају особе које су гојазне, физички неактивне, имају породичну историју дијабетеса, висок крвни притисак, висок ниво холестерола, или су старије од 45 година. У медицинске и генетске факторе спадају породична историја, генетска предиспозиција, висок крвни притисак и холестерол, синдром полицистичних јајника и гестацијски дијабетес.

Многи дијабетес називају „тихим убицом“. Зашто болест често пролази непримећено до тренутка када настану компликације?
-Дијабетес је подмукла болест, која дуго пролази без симптома, неприметно, а повишен шећер временом неповратно оштећује нерве и крвне судове и може довести до хипертензије, инфаркта срца, можданог удара, слепила, гангрене ноге, тешког оштећења бубрега, повећава склоност ка инфекцијама и смањује осећај бола, па дијабетичари често не осете бол у току инфаркта и не обрате се лекару.

Које су прве промене у организму које би требало да нас упозоре да проверимо ниво шећера у крви?
-Најчешћи симптоми дијабетеса су прекомерна жеђ, учестало мокрење, необјашњив губитак тежине и појачан осећај глади. Остали уобичајени знаци укључују умор, замагљен вид, сува уста, свраб и спорије зарастање рана или честе инфекције. Симптоми се могу разликовати од особе до особе и могу остати непримећени, посебно код дијабетеса типа 2. Осим уобичајених симптома, издвајају се и „остали“ као што су генитални свраб или честе уринарне и гљивичне инфекције, раздражљивост/честе промене расположења/снижена толеранција, сува кожа и спорије зарастање рана, трњење у рукама и ногама (парестезије), проблеми у сексуалној функцији, компликације на очима - дијабетесна ретинопатија, бубрежне компликације - дијабетесна нефропатија, неуролошке компликације, кардиоваскуларне компликације – хипертензија, дијабетесно стопало.

Колико је важна рана дијагноза и редовне контроле у спречавању компликација?
-Рана дијагноза и редовне контроле су од кључног значаја за спречавање компликација, јер омогућавају правовремено лечење, које често подразумева мање инвазивне методе и побољшава шансе за излечење. Када се болест открије на време, лакше се спречава њено даље напредовање, ширење и развој тешких последица.

Какву улогу у превенцији дијабетеса имају правилна исхрана и физичка активност?
-Правилна исхрана и физичка активност су од кључне важности за превенцију дијабетеса, јер помажу у одржавању здраве телесне тежине, побољшавају осетљивост ћелија на инсулин и директно утичу на регулацију нивоа глукозе у крви. Правилан унос нутријената: исхрана богата воћем, поврћем, интегралним житарицама и немасним протеинима помаже у одржавању стабилног нивоа шећера у крви. Физичка активност повећана осетљивост на инсулин: било да је у питању аеробно вежбање, тренинзи снаге или вежбе флексибилности. То значи да тело може ефикасније да користи инсулин за унос глукозе из крви, што помаже у превенцији дијабетеса.

Да ли се дијабетес тип 2 може избећи или чак делимично повући ако се болест открије на време и промени стил живота?
-Да, дијабетес тип 2 се може избећи или ући у ремисију уколико се на време открије и промени стил живота, посебно ако је болест у фази предијабетеса или је рано дијагностикована. Кључне промене укључују побољшање исхране и редовну физичку активност, што може довести до повлачења симптома или спречавања прогресије болести и на тај начин смањити ризик од компликација.

Како стрес, мањак сна и брзи темпо живота утичу на појаву и контролу дијабетеса?
-Стрес, било физички или ментални, има значајан утицај на ниво шећера у крви. Тело природно реагује на стрес ослобађањем хормона као што су адреналин и кортизол, који могу изазвати пораст нивоа глукозе у крви. За особе са дијабетесом, управљање овим ефектима је кључно за одржавање стабилног нивоа шећера у крви. Када је особа под стресом или осећа претњу, тело активира реакцију „бори се или бежи“. Иако је ова реакција корисна у кратким периодима, ако стрес постане дуготрајан или хроничан, може довести до повећања нивоа глукозе у крви. Дугорочни стрес због флуктуација нивоа шећера може такође негативно утицати на ментално и физичко здравље, чинећи контролу дијабетеса тежом.

Коју поруку бисте упутили особама које живе с дијабетесом, али и онима који мисле да их ова болест не може погодити?
- Дијабетес може утицати на људе у било ком животном добу, па су неопходни интегрисани напори за превенцију и лечење током целог живота и подршку особама са дијабетесом. Светски дан борбе против шећерне болести треба све да нас подсети на значај превенције типа 2 дијабетеса - усвајање здравијих животних стилова који смањују ризик од развоја ове болести али и бројних других стања, и тиме оствари свеобухватан утицај на унапређење здравља.

С.Г.

* „Здравље у фокусу: водич за генерацију 50+“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.