Хормонски дисбаланс није пролазна сметња

Хормони управљају скоро свим процесима у организму – од раста и развоја, преко расположења, до репродуктивног здравља

Поремећај њихове равнотеже може изазвати читав низ проблема, наводи специјалиста гинекологије и акушерства др Бранко Мишић. Он подсећа да се хормони луче у жлездама а када је њихова производња смањена или повећана, долази до хормонског дисбаланса, што се врло брзо одрази на здравље жене, наводи.

- Хормони су хемијске супстанце које путем крви преносе информације из једне ћелије у другу. Задатак им је да регулишу кључне процесе у организму: метаболизам, раст, развој, расположење. Излучују их жлезде: хипофиза, штитаста жлезда, надбубрежне жлезде, панкреас, мушке и женске полне жлезде. Најважнији хормони су: естроген, прогестерон, тестостерон, кортизол, инсулин, хормони штитасте жлезде, ФСХ, ЛХ, пролактин. Поремећај хормонске равнотеже (хормонски дисбаланс) настаје када тело не производи адекватну количину хормона, већ се ствара смањена или повећана концентрација хормона у крви, што изазива различите проблеме и симптоме. Неки од најчешћих узрока хормонске неравнотеже код жена су: пубертет, менопауза, превремена менопауза, стрес, трудноћа и дојење, синдром полицистичних јајника.

Најчешћи узроци – од пубертета до менопаузе
Хормонска неравнотежа може се јавити у свим животним добима. Стрес, неадекватна исхрана, болести штитасте жлезде и генетика само су неки од фактора ризика.

- Први налет промене хормона јавља се у пубертету. До тада, у дечјем добу, у организму је ниска концентрација полних хормона. Временом, код девојчица између 8–13 година активира се хормонска веза између делова мозга – хипоталамуса и хипофизе – са полном жлездом, а код девојчица је то јајник.
Захваљујући тој вези, јајник се стимулише и почиње да ствара своје хормоне, естроген и прогестерон, који утичу на развој секундарних сексуалних карактеристика: убрзан раст, развој дојки, пубична и пазушна маљавост, појава прве менструације. Док се не деси потпуно сазревање те осовине, могући су различити облици хормонског дисбаланса који се најчешће манифестују кашњењем менструације. Могућа су и честа, обилнија крварења. Сматра се да је потребно око три године да дође до потпуног сазревања ове хормонске осовине. Многи чиниоци утичу на то када ће започети пубертет. Сматра се да девојчица мора достићи критичну масу од око 48 кг и одговарајућу количину масног ткива. Због тога се дешава да код гојазних девојчица пубертет почне раније него код деце нормалне телесне масе. Друга ситуација код жена када долази до изражених промена у концентрацији естрогена и прогестерона је период трудноће и дојења. Током овог периода они се луче у већим количинама како би се омогућило одржавање трудноће и исхрана плода. Ово је привремена промена, јер се ниво хормона враћа на нормалне вредности након порођаја – објашњава др Мишић. Полицистични јајници (ПЦОС) су чест проблем младих жена. То је стање у коме јајници почињу да прекомерно производе мушке полне хормоне, што доводи до неравнотеже женских хормона, појашњава др Мишић.

- Као последица тога изостаје овулација, што узрокује неплодност и кашњење циклуса. Такође се јављају и кожне манифестације вишка мушких хормона – акне, прекомерна маљавост на лицу, бради, леђима, масна кожа, хиперпигментација (тамнија боја коже на врату), губитак косе. Следећа хормонска неравнотежа код жена је менопауза. Настаје када јајници престану да ослобађају јајне ћелије и смањују производњу полних хормона. Јавља се у периоду 45–55 година живота, најчешће око 50. Ако се јави раније – реч је о превременој менопаузи; ако се јави након 55. године – касна менопауза. Главни симптоми јављају се због мањка хормона: промене расположења, умор, несаница, налети врућине (валунзи), прекомерно знојење, ослабљен либидо, вагинална сувоћа, губитак косе, повећање телесне масе и таложење масних наслага у пределу стомака. У погледу менструалног циклуса, најчешће долази до изостанка менструације по неколико месеци, али су могућа и учестала, обилна крварења. Када од последње менструације прође година дана – говоримо о менопаузи – наглашава др Мишић.

Биљни препарати – помоћ, али не замена за терапију
-Фитоестрогени из црвене детелине и соје могу ублажити тегобе менопаузе. Црвена детелина и соја садрже фитоестрогене који могу значајно ублажити менопаузалне тегобе, смањити таласе врућине, побољшати расположење, смањити умор, стабилизовати крвни притисак и ублажити несаницу. За регулацију циклуса користе се и препарати од вирка, чувара куће, ашваганде и маке. Правилна исхрана је неопходна: унос беланчевина (бело месо, риба), пуно поврћа и воћа, уз смањивање угљених хидрата и масноћа - наводи др Бранко Мишић.

Симптоми, лечење, хормонске неравнотеже код жена
Поремећај менструације један је од најранијих симптома. Дијагноза се утврђује лабораторијским анализама, а терапија зависи од више од фактора.

- Аменореја, олигоменореја или честе менструације могу бити сигнал да хормони нису у равнотежи. Такође и неплодност, инсулинска резистенција, акне, опадање косе или нагле промене расположења. Дијагноза се поставља вађењем крви и одређивањем вредности хормона. Репродуктивни хормони се најчешће раде од 2 - 4. дана менструалног циклуса. Углавном се одређују: ФСХ, ЛХ, естроген, прогестерон, тестостерон, хормони штитасте жлезде, пролактин, кортизол, 17-ОХ прогестерон. Анализом њихових вредности поставља се дијагноза и одређује даљи ток лечења. Оно зависи од животног доба у ком се проблем појавио, симптома које жена осећа и тога да ли жели трудноћу у том тренутку. Код девојчица у пубертету са поремећајем циклуса и акнама – могу се користити оралне контрацептивне таблете које регулишу циклус, смањују бол, спречавају настанак циста и побољшавају стање коже. Код жена у перименопаузи, када је концентрација хормона ниска – примењује се хормонска супституциона терапија (естрогени и прогестерон), која ублажава валунге, несаницу, промене расположења, спречава остеопорозу и вагиналну сувоћу, уз редовне контроле. Код инсулинске резистенције – саветује се промена исхране (избегавати слаткише, газирана и алкохолна пића, бело брашно), редукција телесне тежине, повећање физичке активности (брзо ходање 30 минута неколико пута недељно, бицикл, пливање). Понекад су потребни лекови: метформин код тежих облика или мио-инозитол код блажих - истиче др Мишић.

С.Г.

* „Здравље у фокусу: водич за генерацију 50+“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.