Узроци дуготрајне незапослености жена старијих од 50 година

Жене старије од 50 година и даље представљају једну од најугроженијих група на тржишту рада у Србији. Иако је њихово учешће у радној снази у порасту, бројне структурне препреке и даље значајно ограничавају њихове могућности запошљавања. Посебно је погођен регион Београда, где готово половина укупног броја незапослених жена припада овој старосној групи, док се више од четири петине суочава са дуготрајном незапосленошћу. Овакви трендови указују на потребу за хитним, координисаним и дугорочним мерама јавних политика – наводи се у студији.

Структурне препреке
Истраживање показује да већина жена старијих од 50 година поседује значајно радно искуство, а велики број њих има средње или више образовање. Ипак, дуготрајна незапосленост остаје изражен проблем.

Фото: принт скрин

Разлози су вишеструки: губитак посла, здравствени проблеми, породичне обавезе, дискриминација на основу старости и ограничене могућности за поновно укључивање на тржиште рада. Многе жене истовремено брину о старијим члановима породице или унуцима, што додатно смањује њихову доступност за стандардне облике запослења.

Kада говоре о својим потребама, жене старије од 50 година најчешће истичу важност стабилног и
достојанственог запослења, флексибилних облика рада, могућности рада од куће, стручних обука и квалитетног каријерног саветовања

- Посебан изазов представљају недостатак дигиталних компетенција, слабо познавање страних језика и ограничен приступ савременим обукама. Послодавци често показују мању спремност да улажу у старије раднике, док постојећи системи подршке нису довољно прилагођени специфичним потребама ове популације. Програми запошљавања и самозапошљавања често захтевају услове које многе жене не могу да испуне, попут финансијских гаранција или претходног искуства у предузетништву.

Баријере и потешкоће
Дуготрајна незапосленост има и озбиљне психосоцијалне последице. Честа одбијања приликом конкурисања за посао утичу на пад самопоуздања, смањење мотивације и осећај социјалне искључености. Финансијска несигурност додатно повећава забринутост, нарочито због неизвесности у вези са остваривањем права на пензију – објашњава се у истраживању.

Kада говоре о својим потребама, жене старије од 50 година најчешће истичу важност стабилног и достојанственог запослења, флексибилних облика рада, могућности рада од куће, стручних обука и квалитетног каријерног саветовања. Посебно наглашавају потребу за обукама из области дигиталних вештина, рада на рачунару и комуникационих компетенција, које сматрају кључним за поновно укључивање на тржиште рада, додаје се.

Неопходне мере подршке
Резултати истраживања указују да су неопходне циљане мере подршке. То подразумева развој персонализованог каријерног саветовања, проширење кратких и практичних програма обука, признавање неформално стечених знања и унапређење сарадње између институција, послодаваца и локалних заједница. Важно је развијати флексибилне моделе рада, субвенционисати запошљавање старијих жена и јачати програме психосоцијалне подршке кроз саветовање, мотивационе радионице и групе подршке.

Снажнија институционална координација и прилагођене политике запошљавања могу значајно допринети смањењу дуготрајне незапослености жена 50+, повећању њихове финансијске сигурности и већем укључивању у друштвени и економски живот Србије, истиче се у делу препорука за креаторе јавних политика наведених у Пилот истраживању.

СГ/Извор НСЗ

„Здравље у фокусу: водич за генерацију 50+“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.