Инфо

12. март 2020.12. мар 2020.
Све што нас мучи ставимо у стихове
Млади шабачки песници

Све што нас мучи ставимо у стихове

Емоција, осећај и слика сачувани на папиру. Песма не постоји док се не изговори, тек онда постаје вечна
Млади све више почињу да пишу песме, јер тако им је најлакше да искажу своја осећања. На тај начин показују своје уметничке способности. Највише их инспиришу емотивни проблеми. Желе да се покажу у другом светлу и све што их мучи ставе у стихове. Понеки их објављују анонимно, а по неки чак и створе своје збирке песама.
Имала сам прилику да попричам са три млада песника: Марином Ранковић, Александром Илићем и Огњеном Ђукићем.

Марина


Шта нас инспирише
- У писању ме инспирише људска егзистенција и човекова борба. Као и савез његове душе са природом и светом емоција са којима се суочава и које га воде- наводи Марина.
- Увек су ме инспирисали осећаји које први пут проживљавам. Кроз песму сам покушавао да их приближим себи и да се упознам преко њих. Песма за мене представља преношење осећаја у материјални облик и зато ми је увек писање заокупљивало пажњу, тако сам успео да емоцију, осећај и слику сачувам на папиру. Наравно песма не постоји док се не изговори, тек онда постаје вечна. Звук се преноси све док не наиђе на препреку, зато изађите напоље, прочитајте је наглас, за себе, за пријатеље или нечем сасвим другом, свемир је босконачан. Песма ће заувек путовати, самим тим биће и вечна, а и ви- надовезује се Огњен.
Огњен


- Почео сам да пишем у средњој школи, вероватно кад су дошле прве љубави. Такође без проферора Бошка Живановића вероватно никада не бих имао храбрости да почнем да пишем, њему сам захвалан највише. Љубав према поезији је нешто што се у мени будило дуже времена. Највише на моју поезију утицала је љубав, наравно. Све своје проблеме и заљубљеност сам излио на папир- објашњава Александар.

Прихватање/одбацивање околине

- Нисам наилазила на осуђивање, али осећај неке врсте одбачености је био присутан. Имам подршку своје блиске околине, али сам наилазила и на много негодовања и предрасуде. Али захвална сам свима. Највећу подршком сматрам све људе од којих могу нешто да научим- искрена је Марина, док Александар на овиу тему додаје:
- Осуђивања није било, напротив, наилазио сам на велику подршку од стране породице, пријатеља, суграђана и наравно љубитеља лепих стихова.

Александар


О искреној емоцији
- Мислим да је једини начин настанка песме тај, да човека води најискренија емоција и да она управља песмом. Мој циљ је ослобађање емоција, дељење емоција и разумевање истих- каже млада песникиња Марина.
Осећањау своју поезију уносим увек, тврди Александар и додаје да за њега мене не постоји добра песма ако није сачињена од искених емоција.

Будућност:
- Писаћу док ме инспирација и снага емоције буду водиле на том путу. Престала бих, када би моје писање било захтевно или исфорсирано- истиче Марина.
- Дефинитивно желим да наставим да пишем. Песме су нешто што ме испуњава, нема лепшег осећаја него кад ми се јави неко ко се пронашао у мојим стиховима. Сигуран сам да песмама могу будим емоције у људима, а то је нешто најлепше, закључује Александар.
Виолета Катић

Local Press Laboratorija je pilot projekat razvijen u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa