У ОШ „НАТА ЈЕЛИЧИЋ“ ОДРЖАНА ТРИБИНА „БЕЗБЕДНОСТ ДЕЦЕ НА ИНТЕРНЕТУ“
НЕ ЋУТАТИ
Родитељи и ученици, прошлог четвртка у мултимедијалној учионици, имали су прилику да о овој веома актуелној теми добију податке и чињенице из прве руке од Владе Арсића, писца, публицисте и аутора романа „Армагедон“
Последњих година дигитално насиље, које се врши уз помоћ дигиталних технологија на интернету и мобилних телефона, са намером да се друга особа узнемири, понизи, потцени, да јој се нанесе штета, узима све више маха. Свој допринос у његовој превенцији дали су и запослени у ОШ „Ната Јеличић“ прошлог четвртка на трибини под називом „Безбедност деце на интернету“.
- Ефекти дигиталног насиља су много тежи него класичног зато што се брзо шири. Не постоји контакт „лице у лице“ тако да особа која је насилна нема информацију шта се дешава са другом особом и у том смислу неће лако стати у намери да неког другог понизи или повреди. Пошто су дигиталне технологије свима доступне, тј. интернет комплетно, штета за жртву је много већа. Најважнија је превенција, све то што ми урадимо, а да до тог насиља не дође. Не треба ћутати, трпети, али исто тако, ако знају да неко други трпи дигитално насиље, пријаве одраслој особи, пре свега родитељима. Ако из неког разлога не кажу родитељима, брату, сестри, неком у кога имају поверење, да кажу у школи наставнику, одељенском старешини, педагогу, психологу. Дакле, свакако одраслој особи која ће знати на који начин поступити ““ поручила је Слободанка Алексић, школски психолог.
Интернет је једно од највећих и најзначајнијих техничко-технолошких достигнућа савременог друштва. Али, нажалост, као и свако техничко достигнуће може се злоупотребити.
- На основу искуства која имамо из света, а последњих година и из Србије, схватамо да се све већи број предатора, сви они који су до јуче вребали децу у школском дворишту, на улици, у кафићима, масовно пребацују на интернет и друштвене мреже где постављају замке које је врло тешко разоткрити и када сте одрастао, зрео човек, а камоли када сте дете. У последњих шест година откако се спроводи акција „Армагедон“, усмерена, пре свега, против педофилије, трговаца људима, наркоманије, итд. пронађено је на десетине особа за које се испоставило да су купили, дистрибуирали и продавали видео материјал где су деца употребљена у порнографске сврхе ““ рекао је Влада Арсић, писац, публициста и аутор романа „Армагедон“.
Дигитално насиље је, као и трговина људима, криминална делатност за коју се релативно мало зна. По обиму представља трећу криминалну делатност у свету. Одмах је после трговине наркотика и оружја.
- Мој главни задатак је да деци испричам шта све може да им се догоди. Причам им само оно што се већ догодило потпуно описујући пример како се то догодило. Деца су доста уљуљкана. Верују ако су код своје куће да им се тамо не може ништа догодити. Суштина трибине управо је тај механизам помоћу којег их разни предатори извлаче из безбедности куће долазећи на тај начин до уцењивачког материјала којим их касније приморавају да се сретну ““ додао је Арсић.
Највећи ефекат трибина, којих је у последњих годину дана одржано преко сто осамдесет, види се касније. Тачније, када им се деца сама обрате путем порука на Фејсбук страници описујући сличне ситуације о којима су чули на трибинама.
- Ако имате тринаест година и ако сте девојчица ви имате свог виртуелног пријатеља који је такође тринаестогодишња девојчица. Са њом можете ступити у комуникацију тако што ћете у почетку причати о мацама и куцама, после о школи, родитељима, итд. А онда дођете до биолошког одрастања, колико је ко физички напредовао, затим размене обнажених фотографија. А та девојчица све време нема појма да не разговара са њеном тринестогодишњом другарицом већ са неким одраслим перверзним мушкарцем ““ упозорава Арсић.
Дигитално насиље, како је речено, може се пријавити и путем телефона или Фејсбук странице „Бирај речи, хеј спречи“ коју је креирао УНИЦЕФ Србије. Такође постоји двадесетчетворочасовно дежурство волонтера где сваки ученик може да пријави вршњачко насиље, као и невладина организација „Нет патрола“ која се бави саветодавним услугама.
Према истраживању, које је спровео УНИЦЕФ 2013. године, у Србији на узорку од три хиљаде испитаника ““ ученика основних и средњих школа, родитеља и наставника ““ тридесет седам одсто ученика основношколског узраста доживело је дигитално насиље, а шездесет шест одсто средњошолаца. Више од половине родитеља сматрало је да нису довољно информисани, док је деведесет одсто рекло да је задатак школе да информише о дигиталном насиљу и мерама заштите. С друге стране, у истом истраживању, деведесет шест одсто наставника заузело је став да школа треба да упозори ученике на ризике дигиталног насиља и шта оно подразумева.
МИШЉЕЊА ОСМАКА
Своје мишљење на тему безбедности на интернету дали су и „Натини“ осмаци.
- Интернет треба да служи за дописивање, дружење, учење, а не за такве ствари - Ђорђе Милутиновић.
- Не познајем никога ко је нешто тако доживео, а иначе само се дружимо преко интернета чему он и треба да служи - Андреа Мишић.
- Мислим да би интернет требало више да служи као извор информација, али исто тако мислим да су друштвени медији прекопирали то. Сви само о томе размишљају. Неко живи кроз то. Поручила бих да мање брину о томе колико имају лајкова, а уместо тога, нпр. да изађу напоље да се друже - Тијана Живановић.
- Ово је значајна тема за све нас пошто опасност на интернету вреба свуда. Можемо врло лако упасти у проблем. Због тога мислим да је веома значајно да имамо једну овакву трибину. Није леп начин да се друштвене мреже користе за шиканирање других. Интернет треба да нам служи ако нам треба нешто за школу, за дружење, а никако за вређање, претње, итд. Немојте се свађати, немојте се тући, дружите се преко интернета, четујте - Вељко Степановић.
- Користим интернет већ око пет година. Не долазим са тим толико често у контакт јер не користим претерано друштвене мреже. Немам ни фејсбук профил ““ Николина Ћалић.
- Највише користим Фејсбук али сам опрезна. Не прихватам људе које не познајем. У питању су само родбина и пријатељи. Имала сам захтеве од људи који су апсолутно непознати, али само их одбијем ““ Катарина Црвенчанин.
- Родитељи знају да имам Фејсбук профил. Имају шифру. Сваки пут када траже да га отворим ја им покажем тако да су упућени шта радим на друштвеним мрежама. У школи наставници нам причају о интернет насиљу. Имамо предавања на одељенским заједницама. Дешавало ми се да се јаве непознати. Игноришем их и обришем поруку. Никада нисам улазила у неке разговоре са њима. Треба бити опрезан ““ Наташа Марић.
- Ефекти дигиталног насиља су много тежи него класичног зато што се брзо шири. Не постоји контакт „лице у лице“ тако да особа која је насилна нема информацију шта се дешава са другом особом и у том смислу неће лако стати у намери да неког другог понизи или повреди. Пошто су дигиталне технологије свима доступне, тј. интернет комплетно, штета за жртву је много већа. Најважнија је превенција, све то што ми урадимо, а да до тог насиља не дође. Не треба ћутати, трпети, али исто тако, ако знају да неко други трпи дигитално насиље, пријаве одраслој особи, пре свега родитељима. Ако из неког разлога не кажу родитељима, брату, сестри, неком у кога имају поверење, да кажу у школи наставнику, одељенском старешини, педагогу, психологу. Дакле, свакако одраслој особи која ће знати на који начин поступити ““ поручила је Слободанка Алексић, школски психолог.
Интернет је једно од највећих и најзначајнијих техничко-технолошких достигнућа савременог друштва. Али, нажалост, као и свако техничко достигнуће може се злоупотребити.
- На основу искуства која имамо из света, а последњих година и из Србије, схватамо да се све већи број предатора, сви они који су до јуче вребали децу у школском дворишту, на улици, у кафићима, масовно пребацују на интернет и друштвене мреже где постављају замке које је врло тешко разоткрити и када сте одрастао, зрео човек, а камоли када сте дете. У последњих шест година откако се спроводи акција „Армагедон“, усмерена, пре свега, против педофилије, трговаца људима, наркоманије, итд. пронађено је на десетине особа за које се испоставило да су купили, дистрибуирали и продавали видео материјал где су деца употребљена у порнографске сврхе ““ рекао је Влада Арсић, писац, публициста и аутор романа „Армагедон“.
Дигитално насиље је, као и трговина људима, криминална делатност за коју се релативно мало зна. По обиму представља трећу криминалну делатност у свету. Одмах је после трговине наркотика и оружја.
- Мој главни задатак је да деци испричам шта све може да им се догоди. Причам им само оно што се већ догодило потпуно описујући пример како се то догодило. Деца су доста уљуљкана. Верују ако су код своје куће да им се тамо не може ништа догодити. Суштина трибине управо је тај механизам помоћу којег их разни предатори извлаче из безбедности куће долазећи на тај начин до уцењивачког материјала којим их касније приморавају да се сретну ““ додао је Арсић.
Највећи ефекат трибина, којих је у последњих годину дана одржано преко сто осамдесет, види се касније. Тачније, када им се деца сама обрате путем порука на Фејсбук страници описујући сличне ситуације о којима су чули на трибинама.
- Ако имате тринаест година и ако сте девојчица ви имате свог виртуелног пријатеља који је такође тринаестогодишња девојчица. Са њом можете ступити у комуникацију тако што ћете у почетку причати о мацама и куцама, после о школи, родитељима, итд. А онда дођете до биолошког одрастања, колико је ко физички напредовао, затим размене обнажених фотографија. А та девојчица све време нема појма да не разговара са њеном тринестогодишњом другарицом већ са неким одраслим перверзним мушкарцем ““ упозорава Арсић.
Дигитално насиље, како је речено, може се пријавити и путем телефона или Фејсбук странице „Бирај речи, хеј спречи“ коју је креирао УНИЦЕФ Србије. Такође постоји двадесетчетворочасовно дежурство волонтера где сваки ученик може да пријави вршњачко насиље, као и невладина организација „Нет патрола“ која се бави саветодавним услугама.
Према истраживању, које је спровео УНИЦЕФ 2013. године, у Србији на узорку од три хиљаде испитаника ““ ученика основних и средњих школа, родитеља и наставника ““ тридесет седам одсто ученика основношколског узраста доживело је дигитално насиље, а шездесет шест одсто средњошолаца. Више од половине родитеља сматрало је да нису довољно информисани, док је деведесет одсто рекло да је задатак школе да информише о дигиталном насиљу и мерама заштите. С друге стране, у истом истраживању, деведесет шест одсто наставника заузело је став да школа треба да упозори ученике на ризике дигиталног насиља и шта оно подразумева.
МИШЉЕЊА ОСМАКА
Своје мишљење на тему безбедности на интернету дали су и „Натини“ осмаци.
- Интернет треба да служи за дописивање, дружење, учење, а не за такве ствари - Ђорђе Милутиновић.
- Не познајем никога ко је нешто тако доживео, а иначе само се дружимо преко интернета чему он и треба да служи - Андреа Мишић.
- Мислим да би интернет требало више да служи као извор информација, али исто тако мислим да су друштвени медији прекопирали то. Сви само о томе размишљају. Неко живи кроз то. Поручила бих да мање брину о томе колико имају лајкова, а уместо тога, нпр. да изађу напоље да се друже - Тијана Живановић.
- Ово је значајна тема за све нас пошто опасност на интернету вреба свуда. Можемо врло лако упасти у проблем. Због тога мислим да је веома значајно да имамо једну овакву трибину. Није леп начин да се друштвене мреже користе за шиканирање других. Интернет треба да нам служи ако нам треба нешто за школу, за дружење, а никако за вређање, претње, итд. Немојте се свађати, немојте се тући, дружите се преко интернета, четујте - Вељко Степановић.
- Користим интернет већ око пет година. Не долазим са тим толико често у контакт јер не користим претерано друштвене мреже. Немам ни фејсбук профил ““ Николина Ћалић.
- Највише користим Фејсбук али сам опрезна. Не прихватам људе које не познајем. У питању су само родбина и пријатељи. Имала сам захтеве од људи који су апсолутно непознати, али само их одбијем ““ Катарина Црвенчанин.
- Родитељи знају да имам Фејсбук профил. Имају шифру. Сваки пут када траже да га отворим ја им покажем тако да су упућени шта радим на друштвеним мрежама. У школи наставници нам причају о интернет насиљу. Имамо предавања на одељенским заједницама. Дешавало ми се да се јаве непознати. Игноришем их и обришем поруку. Никада нисам улазила у неке разговоре са њима. Треба бити опрезан ““ Наташа Марић.
О. Гавриловић
Најновији број
3. јул 2025.
