ПРАВОВРЕМЕНА СЕТВА ЗА СИГУРАН РОД
ОПТИМАЛАН РОК ЗА ОЗИМЕ ЖИТАРИЦЕ
Почетни период за идеалну сетву пшенице је прва декада октобра месеца. Књишки речено, лимитиран је до 25. октобра када је оптималан период сетве. Међутим, сведоци смо климатских поремећаја и померања очекиваних временских околности, температурне разлике нису уобичајене. Ранијих година у ово време појављивале су се мало више температуре и оне су знале да трају чак и у новембру што је знало да изазове метаболичке процесе -неочекиване - у процесу развоја биљке и да се она врло лоше спреми за зимски период. Озиме стрнине, на првом месту пшеница и јечам, су културе које вегетирају и сокови раде и током зимског периода. Врло је битан фактор за предстојећу жетву како оне улазе у зимски период а та спремност биљака најзузаступљенијих код нас везана је за појаву воде у чвору бокорења. То је надземни орган у којем ће се у пролећном делу видети колико је дао продуктивних влатова у чвору бокора, што је носилац приноса. Сваки клас је добитак за произвођача. Идеал сваке интензивне пољопривредне производње је постизање стабилне производње, који зависи од свих агротехничких и агроеколошких услова, као и генетског потенцијала сорте
- Такође један од важних фактора је температура, која је носилац многих физиолошких процеса у биљци, директно утиче на раст и развиће и висину приноса. Сам механизам отпорности биљке на ниске температуре се заснива на способности да се мењају и прилагоде условима околине као да сачувају структуру протоплазме и процесе метаболизма. Прва оштећења настају од мраза приликом дехидратације на ћелијским мембранама, и то на мембрани плазме током деловања ниских температура и мраза. Вода има врло важну улогу у испољавању осетљивости, односно толерантности биљака на ниске температуре. Осетљивост пшенице на мраз условљена је количином воде у ткиву и њеним односом са садржајем шећера а узрок оштећења је лед који се смрзавањем водем може формирати у међућелијским просторима и у самој ћелији. Уколико снижавање температуре наступи постепено, кристали леда се образују у међућелијским просторима, оштећују протоплазму и нарушавају структуру ћелије, не мора имати за последицу трајно пропадање биљака, каже стручњак шабачке пољопривредне саветодавне службе Дарко Симић.
Поставља се питање шта значи ући спремно у зиму? Стручњаци тврде да нутритива није пресудан фактор. Сасвим довољно има хране за метаболичке процесе али у питању је вода . Ако се засеје много раније и даље је присутна вода у међућелијском процесу. Вода измрзава и, ако су нереални рокови сетве, пшеница нема могућност да избије вишак воде. Ивице леда повређују биљку и ту се појављује трулеж и болест. Ако се у оптималном времену засеје, биљка има сасвим довољно времена да се припреми. Таква пшеница даје потенцијал да може да бокори и даје већи принос.
Код озиме пшенице, када од укупог садржаја воде у чвору бокорења на температури од -4Ц у лед се претвори око 60%, а на -10Ц у лед се претвори скоро 90% воде, што евидентно преставља стање дехидрираности ћелије. Пропадање биљака не настаје услед исцрпљивања и гладовања биљака, у биљним органима има довољно угљених хидрата, већ од последица нарушавања нормалног промета материја.
- Такође један од важних фактора је температура, која је носилац многих физиолошких процеса у биљци, директно утиче на раст и развиће и висину приноса. Сам механизам отпорности биљке на ниске температуре се заснива на способности да се мењају и прилагоде условима околине као да сачувају структуру протоплазме и процесе метаболизма. Прва оштећења настају од мраза приликом дехидратације на ћелијским мембранама, и то на мембрани плазме током деловања ниских температура и мраза. Вода има врло важну улогу у испољавању осетљивости, односно толерантности биљака на ниске температуре. Осетљивост пшенице на мраз условљена је количином воде у ткиву и њеним односом са садржајем шећера а узрок оштећења је лед који се смрзавањем водем може формирати у међућелијским просторима и у самој ћелији. Уколико снижавање температуре наступи постепено, кристали леда се образују у међућелијским просторима, оштећују протоплазму и нарушавају структуру ћелије, не мора имати за последицу трајно пропадање биљака, каже стручњак шабачке пољопривредне саветодавне службе Дарко Симић.
Поставља се питање шта значи ући спремно у зиму? Стручњаци тврде да нутритива није пресудан фактор. Сасвим довољно има хране за метаболичке процесе али у питању је вода . Ако се засеје много раније и даље је присутна вода у међућелијском процесу. Вода измрзава и, ако су нереални рокови сетве, пшеница нема могућност да избије вишак воде. Ивице леда повређују биљку и ту се појављује трулеж и болест. Ако се у оптималном времену засеје, биљка има сасвим довољно времена да се припреми. Таква пшеница даје потенцијал да може да бокори и даје већи принос.
Код озиме пшенице, када од укупог садржаја воде у чвору бокорења на температури од -4Ц у лед се претвори око 60%, а на -10Ц у лед се претвори скоро 90% воде, што евидентно преставља стање дехидрираности ћелије. Пропадање биљака не настаје услед исцрпљивања и гладовања биљака, у биљним органима има довољно угљених хидрата, већ од последица нарушавања нормалног промета материја.
Најновији број
25. април 2024.
