ЗАШТИТНИЦА ЖЕНА

Света Петка је рођена у Епивату у Тракији, средином десетог века, у имућној и веома побожној породици. Након смрти родитеља, отишла је у Цариград, а затим у Јорданску пустињу, где је живела строгим подвижничким животом до старости. Две године пре смрти, послушала је глас анђела који јој је рекао да напусти пустињу и да се врати у родни град. У Епивату је наставила да живи аскетским животом, у посту и молитви, док се није Богу преставила.
На гробу светитељке почела су да се дешавају чуда непосредно по упокојењу. Бугарски цар Јован Асен је пренео њене мошти у Трново, а кад су Турци освојили Бугарску, на заповест султана Бајазита, пренете су у молдавски град Јаши. Кнегиња Милица успела је да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти у Цариград да би их, коначно, цариградски патријарх Партеније поклонио молдавском кнезу Лупулу који их је пренео у Јаши, где су и данас.
Света Петка, једна од највећих проповедница Васкрслог Христа, поштује се не само у православном свету, него и међу припадницима других религија који долазе на поклоњење њеним моштима. Посебно јој се обраћају за помоћ жене свих вера и нација, које је сматрају својом заштитницом.
Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.