ПОСАО КОЈИ СЕ РАДИ ИЗ ЉУБАВИ
ВРХУНСКИ ТРЕТМАН ЗА НАЈБОЉЕГ ПРИЈАТЕЉА
Да љубав према животињама може прерасти у посао, а од играња са кучићима нешто и зарадити, показује Драгица Живковић, која већ неко време професионално шиша псе. По струци медицинска сестра, а тренутно апсолвент правног факултета, не верује да ће се икада бавити пословима за које се школовала, јер је фризирање паса оно што жели да ради.
Обуку, која је трајала годину дана, завршила је у Београду, у једној ветеринарској станици.
- Док сам дошла до машинице и маказа прво сам апсолвирала купање, фенирање, чешљање, као и у фризерском салону за људе. На обуку сам кренула пре три године, али сам морала да прекинем због трудноће. Касније сам наставила, и око годину дана радим овај посао. Раније сам шишала кучиће по кућама, а сада имам салон у оквиру пет-шопа, прича Драгица.
Док ради очигледно је да уживају и она и муштерија, мали малтезер који весело намешта главу под чешаљ. Ова раса је последњих година веома популарна, па представљају око 90 одсто Драгичиних муштерија. Поред њих, у салон дође и понеки бишон и пудла, али фризира и веће расе.
- Ниједна раса није више или мање захвална за шишање. Све је индивидуално и зависи од пса до пса. До сада сам радила са 99 одсто златних паса, а и са оних 1 одсто сам се договорила. Скоро је девојка довела малтезерку за коју је рекла да хоће да уједе и да ни она не може да је окупа. Желела сам да покушам да је ошишам без корпе. Била је веома ућебана па сам морала прво да то поскидам, после чега сам је и окупала и поравнала јој длаку. За све то време је дивно сарађивала. Међутим, када сам је спустила доле са стола да отресе вишак длаке, више нисам успела да је вратим, да јој још мало средим фризуру, наводи Драгица једну од својих догодовштина са малим муштеријама.
Практикује да шиша чисте кучиће, јер у супротном оштећује алат. Ипак, у неким случајевима, када је длака јако прљава, улепљена и ућебана, мора прво да се ошиша. Објашњава да то уме да буде и доста опасно по пса, јер се испод такве длаке стварају инфекције на кожи, а могу чак и црви да се појаве.
Када нема посла највећа преокупација Драгици је двогодишњи син. Тренутно имају и три пса: стафорда, бретонца и малтезера. Ипак, Драгичина највећа жеља је шнауцер средње величине.
- Као мала имала сам шнауцера и остао ми је у дивном сећању. Ту љубав је касније поново пробудио пас ког сам шишала. Нађена је на улици. Иако је била чипована, власник је није желео назад. Шишала сам је на веш машини код мене у стану. Супруг и ја смо се једва растали од ње и вратили је садашњим власницима. Она ми је једна од најдражих муштерија, каже Драгица.
Наша саговорница љубав према животињама није ограничила само на псе. Посебна слабост су јој напуштене животиње. Каже да је целог живота кући доносила луталице, и кучиће и мачиће. Имала је чак девет мачака у једном тренутку. Поред тога, у њеној малој соби увек је било места и за птице, рибице, морске прасиће, хрчкове.
Обуку, која је трајала годину дана, завршила је у Београду, у једној ветеринарској станици.
- Док сам дошла до машинице и маказа прво сам апсолвирала купање, фенирање, чешљање, као и у фризерском салону за људе. На обуку сам кренула пре три године, али сам морала да прекинем због трудноће. Касније сам наставила, и око годину дана радим овај посао. Раније сам шишала кучиће по кућама, а сада имам салон у оквиру пет-шопа, прича Драгица.
Док ради очигледно је да уживају и она и муштерија, мали малтезер који весело намешта главу под чешаљ. Ова раса је последњих година веома популарна, па представљају око 90 одсто Драгичиних муштерија. Поред њих, у салон дође и понеки бишон и пудла, али фризира и веће расе.
- Ниједна раса није више или мање захвална за шишање. Све је индивидуално и зависи од пса до пса. До сада сам радила са 99 одсто златних паса, а и са оних 1 одсто сам се договорила. Скоро је девојка довела малтезерку за коју је рекла да хоће да уједе и да ни она не може да је окупа. Желела сам да покушам да је ошишам без корпе. Била је веома ућебана па сам морала прво да то поскидам, после чега сам је и окупала и поравнала јој длаку. За све то време је дивно сарађивала. Међутим, када сам је спустила доле са стола да отресе вишак длаке, више нисам успела да је вратим, да јој још мало средим фризуру, наводи Драгица једну од својих догодовштина са малим муштеријама.
Практикује да шиша чисте кучиће, јер у супротном оштећује алат. Ипак, у неким случајевима, када је длака јако прљава, улепљена и ућебана, мора прво да се ошиша. Објашњава да то уме да буде и доста опасно по пса, јер се испод такве длаке стварају инфекције на кожи, а могу чак и црви да се појаве.
Када нема посла највећа преокупација Драгици је двогодишњи син. Тренутно имају и три пса: стафорда, бретонца и малтезера. Ипак, Драгичина највећа жеља је шнауцер средње величине.
- Као мала имала сам шнауцера и остао ми је у дивном сећању. Ту љубав је касније поново пробудио пас ког сам шишала. Нађена је на улици. Иако је била чипована, власник је није желео назад. Шишала сам је на веш машини код мене у стану. Супруг и ја смо се једва растали од ње и вратили је садашњим власницима. Она ми је једна од најдражих муштерија, каже Драгица.
Наша саговорница љубав према животињама није ограничила само на псе. Посебна слабост су јој напуштене животиње. Каже да је целог живота кући доносила луталице, и кучиће и мачиће. Имала је чак девет мачака у једном тренутку. Поред тога, у њеној малој соби увек је било места и за птице, рибице, морске прасиће, хрчкове.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
