ЗАРАДА И ОД ОСТАТАКА СА ЊИВЕ

Јесења сетва и дубоко зимско орање су послови у пољопривреди који се интензивно обављају. Нажалост , сетва стрних жита се не обавља у и истој мери као претходних година иако су временске прилике идеалне. Један од разлога за то је недостатак средстава за ове послове а други ниска цена пшенице рода 2016. године , као и незаинтересованост складиштара и откупљивача за веће кредитирање сетве стрних жита.
- Ових дана је запажен један велики проблем који представља опасност и за имовину али и животе људи и животиња, како дивљих тако и домаћих а то је паљење жетвених остатака. Нажалост, неконтролисано паљење сламе, сојишта и кукурузовине је довело до оштећења непожњевених усева, па чак и до угрожавања живота људи. И поред свих упозорења и казнених мера пољопривредници то раде а штете су, поред наведених, и у губљењу минералних хранива и нарушавању микробиолошког састава земљишта, наводи заменик директора Дирекције за пољопривреду Предраг Срдановић.
Заоравање жетвених остатака уз додатак азотних ђубрива или микробиолошких ђубрива за брже сагоревање тих остатака се поправља структура земљишта и надокнађује, једним делом, недостатак стајњака. Резултати при таквој мери се показују већ у наредној години.
Једна од добрих мера у новије време, а која доноси и економску корист у домаћинства, је коришћење жетвених остатака за загревање домова. Понеки пољопривредни произвођачи балиране жетвене остатке соје и кукурузовине користе за сушење житарица у својим сушарама. Тако врше знатну уштеду горива јер немају издатке за куповину других енергената.
- Сушаре су типске и ствар је прилагодити горионик величини бала као и обезбедити складишни простор, надстрешицу за чување жетвених остатака. Као пример навешћу да са једног хектара соје се обезбеди од две до три тоне жетвених остатака који могу осушити око 80 до 100 тона кукуруза у зрну, наводи Срдановић.
Жетвени остаци се могу искористити или за заоравање или загревање. Паљење је вишеструка штета.