Млекари незаштићени од Нове године
Држава би од 1. јануара 2017. године требало да укине прелевмане на увоз млека, због чега ће домаћи произвођачи остати незаштићени од увоза јефтиног европског млека.
Како „Новости“ незванично сазнају, надлежни из Министарства пољопривреде боравиће у Бриселу где ће са европским колегама разговарати о овом проблему, али шансе за продужетак таксе којом се поскупљује јефтинија увозна роба до висине домаћих цена су минималне. Разлог томе је што се Србија потписивањем Споразума о стаблизацији и придруживању обавезала да ће помоћ млекарима давати најкасније до марта 2017. године.
С обзиром на то да су цене млека у ЕУ почеле да расту, а заједно са њима и притисци са Запада, преговарачима из Србије остаје све мање аргумената како би стали у одбрану домаће производње млека. Ова одлука највише брине сточаре, који страхују да ће откупљивачи смањити откупне цене.
Сања Бугарски из Асоцијације произвођача млека Војводине каже за „Новости“ да их директно не дотичу прелевмани уколико откупљивач не одлучи да свој губитак пребаци на њихова леђа.
„Тржиште је, наводно, стабилно и неће бити већег увоза, јер је цена у ЕУ почела озбиљно да расте. Надамо се да престанак прелевмана неће имати негативан утицај на производњу и оно што сад имамо. Усагласили смо се и да уколико укидање прелевмана почне негативно да утиче, да ће Србија опет да их врати. За сада се склањају до 31. децембра“, наводи Бугарски.
У Удружењу произвођача млека Србије истичу да цена млека у ЕУ показује знаке опоравка, нарочито у последња два месеца. Према речима председника овог удружења, Љубише Јовановнића, наш систем са откупом млека усклађен је са ЕУ и води се на бази европског просека.
„Када је цена висока у Европи то је благотвнорно за нас, али када је била ниска, рађен је други модел - задуживање код прерађивача које је изражено у динарима. То значи да сад кад цена буде расла, разлика ће се средити кроз дужи временски период. Цене код нас биле су више него у ЕУ, на тај начин смо се задужили код прерађивача“, каже Јовановнић.
Он додаје да ако се укину прелевмани, а сва је прилика да хоће, може да се догоди да прерађивачи набаве увозно млеко као сировину, које ће бити јефтиније.
„У том смислу би требало да гледамо како да „препливамо“ тај период. Добро је што цена има тенденцију раста. За екстраквалитетно млеко данас се добија око 35 динара“, сматра Јовановић.
Директор „Имлека“ Илија Шетка каже да је у периоду највеће кризе у млекарству, која траје последњих годину и по, Влада Србије заштитила домаће фармере са прелевманима, што је био важан потез који је сачувао наше сточно стадо и производњу сировог млека.
„Сада када се цене млека на европском тржишту стабилизују, логично је да прелевмани буду укинути, те да се тежиште пребаци на увођење мера које би обезбедиле већу конкурентност српских фармера, као што су почетак рада Националне лабораторије и давање премија по основу квалитета млека“, сматра Шетка.
Како „Новости“ незванично сазнају, надлежни из Министарства пољопривреде боравиће у Бриселу где ће са европским колегама разговарати о овом проблему, али шансе за продужетак таксе којом се поскупљује јефтинија увозна роба до висине домаћих цена су минималне. Разлог томе је што се Србија потписивањем Споразума о стаблизацији и придруживању обавезала да ће помоћ млекарима давати најкасније до марта 2017. године.
С обзиром на то да су цене млека у ЕУ почеле да расту, а заједно са њима и притисци са Запада, преговарачима из Србије остаје све мање аргумената како би стали у одбрану домаће производње млека. Ова одлука највише брине сточаре, који страхују да ће откупљивачи смањити откупне цене.
Сања Бугарски из Асоцијације произвођача млека Војводине каже за „Новости“ да их директно не дотичу прелевмани уколико откупљивач не одлучи да свој губитак пребаци на њихова леђа.
„Тржиште је, наводно, стабилно и неће бити већег увоза, јер је цена у ЕУ почела озбиљно да расте. Надамо се да престанак прелевмана неће имати негативан утицај на производњу и оно што сад имамо. Усагласили смо се и да уколико укидање прелевмана почне негативно да утиче, да ће Србија опет да их врати. За сада се склањају до 31. децембра“, наводи Бугарски.
У Удружењу произвођача млека Србије истичу да цена млека у ЕУ показује знаке опоравка, нарочито у последња два месеца. Према речима председника овог удружења, Љубише Јовановнића, наш систем са откупом млека усклађен је са ЕУ и води се на бази европског просека.
„Када је цена висока у Европи то је благотвнорно за нас, али када је била ниска, рађен је други модел - задуживање код прерађивача које је изражено у динарима. То значи да сад кад цена буде расла, разлика ће се средити кроз дужи временски период. Цене код нас биле су више него у ЕУ, на тај начин смо се задужили код прерађивача“, каже Јовановнић.
Он додаје да ако се укину прелевмани, а сва је прилика да хоће, може да се догоди да прерађивачи набаве увозно млеко као сировину, које ће бити јефтиније.
„У том смислу би требало да гледамо како да „препливамо“ тај период. Добро је што цена има тенденцију раста. За екстраквалитетно млеко данас се добија око 35 динара“, сматра Јовановић.
Директор „Имлека“ Илија Шетка каже да је у периоду највеће кризе у млекарству, која траје последњих годину и по, Влада Србије заштитила домаће фармере са прелевманима, што је био важан потез који је сачувао наше сточно стадо и производњу сировог млека.
„Сада када се цене млека на европском тржишту стабилизују, логично је да прелевмани буду укинути, те да се тежиште пребаци на увођење мера које би обезбедиле већу конкурентност српских фармера, као што су почетак рада Националне лабораторије и давање премија по основу квалитета млека“, сматра Шетка.
Најновији број
25. април 2024.
