ЕФИКАСНИЈА ПОМОЋ ЖРТВАМА

Закон о спречавању насиља у породици је у процедури, а начелна расправа о њему је завршена. Од ступања на снагу проћи ће још 6 месеци до почетка његове примене. Најважније новине су да ће насилник одмах бити удаљен из куће и да ће мера забране приласка моћи да се изрекне одмах.
На подручју сваког основног јавног тужилаштва образоваће се групе за координацију и сарадњу коју ће чинити представници основног јавног тужилаштва, полицијске управе и центра за социјални рад, а по потреби и других институција. Група ће се састајати у 15 дана и разматрати појединачно сваки случај пријављеног насиља у породици.
- Закон предвиђа излазак полиције на лице места истог тренутка када добију пријаву да је извршено насиље у продици. Дужни су да изврше процену ризика и утврде да ли је насилничког понашања било и раније, да ли се ради о зависнику, и да о свему томе обавесте тужиоца. Полиција је у складу са тим проценама, готово обавезна да удаљи насилника, објашњава основни јавни тужилац Милена Аврамовић.
Према њеним речима, тужилац је после тога дужан да у року од 24 сата суду предложи меру, која може бити да се насилник удаљи из стана или да му се забрани прилазак жртви, а може да покрене и кривични поступак. Суд доноси одлуку у наредна 24 сата.
Аврамовићева наводи да је и до сада постојала забрана приласка и комуницирања, али да је постојала процедура која је захтевала време.
- Овај закон је доста ефикаснији. Први пут се цео систем укључује у заштиту жртве и ти органи су у свакодневној комуникацији. Лепо је замишљен, а време ће показати како ће функционисати. Закон још није до краја дефинисао све, као нпр. где ће насилник бити тих 48 сати колико је мера удаљења из куће. То ће се искристалисати у пракси, наводи Милена Аврамовић.
Уколико прекриши заштитну меру полиција може да га ухапси и спроведе судији за прекршаје, а он изриче казну затвора од 60 дана која се извршава одмах и жалба се не одлаже.
Бобан Дукић, дипл. соц. радник Центра за социјални рад сматра да овај Закон не може потпуно спречити насиље у породици, али да се може смањити.
- Имајући у виду да се мере могу продужавати, насилник ће се онемогућити да на било који начин приђе жртви и узнемирава је све док кривични или парнични поступак не буде окончан. Такође, Закон ће донети брже, ефикасније и уједначеније поступање институција, као и већи број покренутих и процесуираних поступака против насилника, каже Дукић.
Група за координацију и сарадњу има циљ да сваки појединачни случај буде размотрен са свих аспеката. Милена Аврамовић истиче да ће се много лакше доћи до истине када сви који су укључени у случај седну и разговарају, него када се координација обавља телефоном. Подсећа да је слично тело и до сада постојало на нивоу града и да су у њега били укључени представници школа и Предшколске установе.
Стручни радници Центра за социјални рад, по пријему информације о случају насиља у породици, обављају проверу породичних прилика и то кроз разговор са члановима породице, окружењем, и са другим установама ако је породица корисник њихових услуга. Бобан Дукић објашњава да се на основу прикупљених података закључује да ли се ради о насиљу или је у питању изоловани инцидент, или поремећени породични односи.
- Уколико је реч о насиљу увтврђује се врста и интензитет насиља, као и степен угрожености чланова породице који може бити низак, умерен или висок. Према томе се планирају даље мере заштите. Када је у питању низак степен, рад са породицом се завршава у ЦСР кроз информисање жртве и упозорење насилника. Уколико се процени да је степен угрожености висок тежи се измештању жртве или жртава из породице и обезбеђењу сигурности кроз смештај у Сигурну кућу, наводи Дукић.
Медијски извештаји готово свакодневно говоре о ескалацији породичног насиља, који се често завршавају и смртним исходом. Бобан Дукић каже да је насиља унутар породице увек било, али да је сада фокус јавности на томе, али и да су се жртве осмелиле више да пријављују злостављање.
Злоупотребе новог Закона ће бити могуће, па ће и зато бити важна добра сарадња свих страна. Милена Аврамовић каже да се и до сада дешавало да малолетници пријаве родитеље, често несвесни последица, а у жељи да добију већу слободу. Међутим, како за насиље над малолетницима не постоје условне казне, већ искључиво казне затвора, покају се када виде могуће последице.
Чланови породице имају право да ускрате сведочење, чак и ако су у поступку доказивања дали исказ, он се на главном претресу не може користити уколико одустану. Тужилаштво углавном мора да одустане када нема сарадње жртве.
- Битно је да постоји решеност жртве да се насиље прекине. Жртве су често материјално зависне, или због деце остају са насилником. Читав државни апарат се покреће како би се жртви помогло и оне би то требале да имају у виду. Некада чланови породице не желе да насилник кривично одговара, него само да оде на лечење, ако се ради о зависнику од алкохола или дрога. Међутим, једини механизам за то је да се покрене кривични поступак, објашњава Милена Аврамовић.
Ружна статистика
Прошле године су у породичном насиљу убијене 34 жене, а већина је насиље пријављивала раније. Саветовалишту за борбу против насиља у породици јавило се 3.500 жена. Статистика каже да свака трећа жена у Србији доживи неки вид насилничког понашања.
Центру за социјални рад у Шапцу 2014. године пријављено је 248 случајева насиља у породици, 2015. године 248 случајева, а до краја октобра ове године чак 223.