ЗА И ПРОТИВ ИЗГРАДЊЕ

Након поплава у мају 2014. године држава је одлучила да донесе стратегију заштите од вода у сливу реке Колубаре. Студија, која је завршена годину дана касније, предвиђа изградњу већег броја брана на притокама Колубаре, међу којима је и она на реци Тамнави у коцељевачкој општини.
У оквиру јавног увида у План детаљне регулације који ће трајати до сутра, прошле недеље одржана је јавна презентација овог великог државног пројекта чија ће изградња, према незваничним проценама, коштати неколико десетина милиона евра.
- Локација саме бране је у насељу Ћуковине. Основна улога је заштита од поплава какве су биле 2014, а осим тога овај објекат са акумулацијом имаће и других намена, попут извора за наводњавање за око 1,5 хиљада хектара обрадивих површина низводно и у околини саме бране. Ово је нацрт плана и ништа није коначно. Истовремено са одлуком о изради плана детаљне регулације општина је донела и одлуку о изради стратешке процене утицаја на животну средину. Слична прича је и на реци Уб у Памбуковици, а ово је озбиљан државни пројекат који много кошта и динамику реализације је тешко сада рећи, сем да се на терену ништа неће десити док се законски не реши све, корак по корак - објаснио је начелник одељења за урбанизам Златко Поповић.
Чланице тима који је радио на изради овог плана Наташа Ћирковић и Јелена Стојановић истакле су да је површина предвиђене акумулације око 160 хектара, те да ће према проценама “Енерго пројекта” као обрађивача идејног решења, њен капацитет наводњавања бити 1,5 хиљада хектара пољопривредних површина. План предвиђа и зелени појас око саме акумулације како би вода у њој била заштићена и погодна за заливање. Формирањем акумулације доћи ће до потапања дела државног пута другог А реда 141 Дебрц-Љубовија у дужини од око четири километра који од Коцељеве води према Доњем Црниљеву. С обзиром да се ради о значајној саобраћајници, пре изградње бране пут ће бити измештен што је допринело ширењу обухвата плана те су у њега ушле и површине које немају много директне везе са самом браном и језером.
–Ово идејно решење је урађено до неке коте за коју стручњаци сматрају да ће када дођу стогодишње воде, те површине бити поплављене. Реч је о надморској висини од 168,5 метара и све што буде испод ње биће поплављено. Пражњење акумулације након великих вода ће тећи постепено и трајаће дан-два - појаснила је Наташа Ћирковић, саобраћајни инжењер.
Део мештана села Ћуковине, Градојевић и Голочела негодовао је због плана изградње бране сматрајући да решење заштите од поплава није у изградњи овог објекта већ у продубљивању и ширењу корита реке Тамнаве. Власници већих парцела уз реку стварањем акумулације изгубиће своје оранице, па су због тога забринути за егзистенцију својих породица јер је, како кажу, једина корисна и плодна земља баш уз Тамнаву. Своје неслагање изразио је и председник еколошког удружења у Коцељеви Славко Живановић који је, између осталог, рекао да све ово нема смисла јер је наводњавање потребно у летњим месецима, када Тамнава не тече.
–Најпре треба да се среди корито, да се поваде врбе и заустави затрпавање корита реке које је затрпано нашом неодговорношћу. Реке се прочишћавају, а не исправљају. Прављење брана ће сигурно много утицати на климу - сматра Живановић.
Стручњаци су предвидели да би запремина акумулације при коти максималног успона била око 10,5 милиона кубика воде, док би при коти нормалног успона акумулирала око 6,5 милиона од чега би чак око две трећине воде могло да се користи за наводњавање.
Међу онима који подржавају овај пројекат је Милан Антић из Градојевића који у изградњи бране види шансу за развој овог краја који, како је рекао, нестаје.
–Уважавам и другачија мишљења људи који имају веће парцеле у том делу, али мислим да држава увек може да нађе решење. Држава прави стратешке пројекте и можда је ово шанса да нешто урадимо за овај крај. Знам људе који по 5-6 пута сеју културу на истој парцели јер Тамнава плави. Јесу то приноси, али када се то мора радити по неколико пута онда је то лоше - оценио је мештанин Градојевића.