НАЈСТАРИЈИ ЗАНАТ И ПРОБЛЕМ ДРУШТВА
Изненадили бисте се ко су клијенти
Број сексуалних радница у порасту. Тврде да се најстаријим занатом баве јер немају избора. Услуге од 500 до 1.500 динара
Министарство здравља Србије сматра да се сексуалним радом баве пунолетне особе које то раде добровољно, а проституција подразумева да сексуалне услуге пружају малолетна и она лица која су на неки начин приморана на то. Иако је у неким земљама најстарији занат легализован, код нас још увек није. Заговорници легализације ове врсте посла сматрају да би се тиме смањило насиље и опасност од сексуално преносивих болести, док су противници те идеје мишљења да би легализација повећала трговину људима и представљала ширење неморала.
Мужеви знају чиме се баве
У Србији постоји само једна организација која се залаже за права особа које се баве сексуалним радом, а то је „Слобода права“, основана пре неколико година и ради на територији Београда, а НВО “Дуга” из Шапца пружа услугу саветовања, тестирања и поделе презерватива на територији девет кругова западне и централне Србије.
-На територији целе Србије у последњих неколико година број особа које се баве сексуалним радом је повећан, а у Шапцу, на три локације можемо приметити 14 жена које се баве оутдоор сексуалним радом. Сматрамо да је пораст повезан са економском ситуацијом јер су оутдоор раднице углавном сиромашне и нижег образовања. Према истраживањима које је радио Институт за јавно здравље Батут, негде око 60 посто особа које се баве сексуалним радом користи наркотике и оне то раде искључиво због тога. Можемо видети и удате жене чији мужеви знају чиме се баве – истиче председник асоцијације “Дуга”, и члан Републичке комисије за ХИВ и полно преносиве болести Александар Прица.
Клијенти из свих
слојева друштва
На бензинским пумпама, испред хотела, код већих раскрсница заустављају се мушкарци свих узраста. На одређене сигнале од карактеристичног облачења до слања пољубаца сексуалне раднице привлаче пажњу особама узраста од 14 до 60 и нешто година. Правило не постоји ни када су образовање и социјални статус у питању, а најчешћи клијенти су камионџије и грађевински радници. Оно што је карактеристично је да постоје особе којима је плаћање сексуалих услуга и сам ризик који тај чин са собом носи фетиш. То су углавном људи за које на први поглед никада не бисмо рекли да би за овакву врсту услуге издвојили новац.
Најскупља услуга 1.500 динара
Када говоримо о ценама, оутдоор раднице у Шапцу, пружање сексуалних услуга наплаћују од 500 до 1.500 динара, најскупљи је сексуални однос без заштите, а постоји и могућност „ценкања“. Са друге стране, жене које се баве индоор сексуалним радом, своје услуге наплаћују доста више.
- Око 70 посто оутдоор сексуалних радница са којима сам радио је из ромске популације, слабијег имовинског стања и нижег образовног статуса, док се индоор радом баве студенткиње и образоване жене до којих клијенти долазе углавном путем огласа, салона за масажу, рецепционара у хотелима и таксиста – истиче Александар.
За и против
легализације
Сексуални рад је прекршајно кажњив у Србији, а већина њих је расположена да плаћа овој држави чак и порез како би имале здравствено и социјално осигурање, било какву заштиту. Због тога не изненађује податак да се у јавности све чешће чују захтеви за легализовањем најстаријег заната.
-Често се дешава да их клијенти претуку, да им не плате или да их избаце из аутомобила. Између осталог још једна битна ствар је што би доста њих желело редовно да се саветује и тестира, али то не раде зато што би у државној институцији требало да кажу какав је ризик у питању, а већина сексуалних радница се плаши да ће неко из државне институције пријавити чиме се оне баве - објашњава Прица.
Из горе наведеног можемо да закључимо да су при изласку на терен сексуалне раднице свесне да стављају главу у торбу, али како тврде немају другог избора. Са тог аспекта би им легализација доста олакшала живот. Ипак, поставља се питање коме би то још ишло у прилог.
Многи су мишљења да би легализација проституције покрила не само жене које се тиме баве већ и макрое, своднике, организаторе, власнике јавних кућа и чинила од њих легитимне предузетнике што они никако не треба да буду. Према неким истраживањима доказано је да је легализација у појединим земљама повећала трговину људима, а жене су још више измештене на улицу јер већина макроа не жели да буде контролисана.
Тврде да немају
избора
Већина сексуалних радница и проститутки се тим послом баве због економске ситуације.
-Покушала сам да престанем овим да се бавим, радила сам неколико месеци као чистачица, међутим нисам успевала да зарадим довољно да прехраним и обучем четворо деце. Супруг је упознат са тим, али је и свестан да је то једини начин да опстанемо – каже једна од саговорница.
Са друге стране оне које немају искуства са легалним пословима тврде да би радиле било шта што би им омогућило егзистенцију и излазак из зачараног круга проституције.
Мужеви знају чиме се баве
У Србији постоји само једна организација која се залаже за права особа које се баве сексуалним радом, а то је „Слобода права“, основана пре неколико година и ради на територији Београда, а НВО “Дуга” из Шапца пружа услугу саветовања, тестирања и поделе презерватива на територији девет кругова западне и централне Србије.
-На територији целе Србије у последњих неколико година број особа које се баве сексуалним радом је повећан, а у Шапцу, на три локације можемо приметити 14 жена које се баве оутдоор сексуалним радом. Сматрамо да је пораст повезан са економском ситуацијом јер су оутдоор раднице углавном сиромашне и нижег образовања. Према истраживањима које је радио Институт за јавно здравље Батут, негде око 60 посто особа које се баве сексуалним радом користи наркотике и оне то раде искључиво због тога. Можемо видети и удате жене чији мужеви знају чиме се баве – истиче председник асоцијације “Дуга”, и члан Републичке комисије за ХИВ и полно преносиве болести Александар Прица.
Клијенти из свих
слојева друштва
На бензинским пумпама, испред хотела, код већих раскрсница заустављају се мушкарци свих узраста. На одређене сигнале од карактеристичног облачења до слања пољубаца сексуалне раднице привлаче пажњу особама узраста од 14 до 60 и нешто година. Правило не постоји ни када су образовање и социјални статус у питању, а најчешћи клијенти су камионџије и грађевински радници. Оно што је карактеристично је да постоје особе којима је плаћање сексуалих услуга и сам ризик који тај чин са собом носи фетиш. То су углавном људи за које на први поглед никада не бисмо рекли да би за овакву врсту услуге издвојили новац.
Најскупља услуга 1.500 динара
Када говоримо о ценама, оутдоор раднице у Шапцу, пружање сексуалних услуга наплаћују од 500 до 1.500 динара, најскупљи је сексуални однос без заштите, а постоји и могућност „ценкања“. Са друге стране, жене које се баве индоор сексуалним радом, своје услуге наплаћују доста више.
- Око 70 посто оутдоор сексуалних радница са којима сам радио је из ромске популације, слабијег имовинског стања и нижег образовног статуса, док се индоор радом баве студенткиње и образоване жене до којих клијенти долазе углавном путем огласа, салона за масажу, рецепционара у хотелима и таксиста – истиче Александар.
За и против
легализације
Сексуални рад је прекршајно кажњив у Србији, а већина њих је расположена да плаћа овој држави чак и порез како би имале здравствено и социјално осигурање, било какву заштиту. Због тога не изненађује податак да се у јавности све чешће чују захтеви за легализовањем најстаријег заната.
-Често се дешава да их клијенти претуку, да им не плате или да их избаце из аутомобила. Између осталог још једна битна ствар је што би доста њих желело редовно да се саветује и тестира, али то не раде зато што би у државној институцији требало да кажу какав је ризик у питању, а већина сексуалних радница се плаши да ће неко из државне институције пријавити чиме се оне баве - објашњава Прица.
Из горе наведеног можемо да закључимо да су при изласку на терен сексуалне раднице свесне да стављају главу у торбу, али како тврде немају другог избора. Са тог аспекта би им легализација доста олакшала живот. Ипак, поставља се питање коме би то још ишло у прилог.
Многи су мишљења да би легализација проституције покрила не само жене које се тиме баве већ и макрое, своднике, организаторе, власнике јавних кућа и чинила од њих легитимне предузетнике што они никако не треба да буду. Према неким истраживањима доказано је да је легализација у појединим земљама повећала трговину људима, а жене су још више измештене на улицу јер већина макроа не жели да буде контролисана.
избора
Већина сексуалних радница и проститутки се тим послом баве због економске ситуације.
-Покушала сам да престанем овим да се бавим, радила сам неколико месеци као чистачица, међутим нисам успевала да зарадим довољно да прехраним и обучем четворо деце. Супруг је упознат са тим, али је и свестан да је то једини начин да опстанемо – каже једна од саговорница.
Са друге стране оне које немају искуства са легалним пословима тврде да би радиле било шта што би им омогућило егзистенцију и излазак из зачараног круга проституције.
К. Јекић
Најновији број
25. април 2024.
