Двоглави Арапин 2

- И победи?
- Победи. Чему ли си се ти надао?
Овако је почео још један разговор двојице кумова, оних истих који су у прошлом броју на овим странама имали проблем са женом једног од њих која је тражила погаче преко мотике.
Свима је било јасно да ће човек који је као мало дете појео покварену паштету из црева, заједно са братом, учинити све да победи у првом кругу. И не да је успео у томе, него је био немилосрдан. Знали су то и кумови који су се видели првог послеизборног јутра на паузи за кафу.
- Све сам се нешто надао, да је могућ и тај други круг, али јок. Не воли Србин да гласа, па то ти је – рече свом куму видно разочаран Зоки.
Кум га само слуша и чека прави тренутак да распали.
- И шта ће сада куме мој да се деси? Следећи пут ћемо моћи да гласамо 2022. године када будемо пет година старији и када твоја ћерка буде пунолетна – напомену му Зоки.
- Откуд ти 2022. година. Па, није он луд да се не избори за још један мандат, значи тек 2027. године, када би твој млађи син могао да иде на гласање – баци га у још већу депресију кум.
Зоки нема куд, и упита га шта ће бити до тада.
- Биће прелетачевића, не зна им се број. Свако ко може, прећи ће код њих да се огребе за неку ситну привилегију, посао, услугу. Па, виде ли оног директора што га на то место поставила градска власт – сада упита кум Зокија.
- Ког директора – одговори питањем Зоки.
- Оног директора који је из свог табора отишао у победнички да гледа како се веселе, како трешти музика победника и како ватромет пара небо. Све су му ови први дали, и не само њему, него и његовима, а он одмах потрчао да се приклони победницима – одговори му кум.
- Зар је могуће, куме мој? Нема ту љубави, само интерес. Па, за кога ћеш да гинеш, и да се бориш, и да будеш уз неког када је тешко, ако не уз оног који ти је све сервирао на тацни. Свега им је мало – коментарише Зоки док гледа на сат и мери колико му је остало до краја паузе.
- Двоглави Арапин, куме мој, то ти је то – закључи расправу кум.