КАКО СЕ У ПРОТЕКЛИХ 66 ГОДИНА ЧУО „ГЛАС ПОДРИЊА“
ГРМЉАВИНА И ШАПАТ
Када је 16. децембра 1944. године, у тек ослобођеном Шапцу, група људи: Миле Борисављевић, Никола Милер, Михаило Реновчевић, Ђорђе Станимировић, Милован Батановић Батан и Велибор Поповић изашла пред јавност са првим бројем новина којима су дали име „Глас Подриња“, врло је вероватно да нису ни помишљали да су тим чином поставили темеље једном од стубова шабачке културе по коме се овај град и цело Подриње препознају. Енергијом ослободилаца и победника, грејани револуционарним жаром људи који су желели да створе нови свет, они су „Глас Подриња“ понудили читаоцима као новине које имају за циљ да просвећују и културно уздижу народ.
Тај циљ културне и просветитељске мисије уредништво „Гласа Подриња“ формулисало је у уводнику првог броја следећим речима: „У обнављању живота и рада у ослобођеним крајевима наше Отаџбине, једно од првих и најважнијих питања која се постављају упоредо са нашом ослободилачком борбом, јесте питање просвећивања и општекултурног уздизања најширих слојева нашег народа, као основа за привредни и социјални напредак наше земље. Томе задатку намењен је и „Глас Подриња“ који данас почиње да излази у ослобођеном Шапцу“.
Од тог 16. децембра, до данас, 16. децембра ове 2010. године, протекло је пуних 66 година, а „Глас Подриња“ се 3295 пута обраћао својим читаоцима. У том обраћању „Глас“ је некада победнички грмео, а некада постиђено шапутао као преплашени основац пред строгим погледом учитеља. Од првог броја, у коме је у уводнику реч „Отаџбина“ записана великим словом - да се зна да је „Отаџбина“ велика и посебна - преко година и деценија глорификовања радничке класе, социјализма, Тита и самоуправљања, па до одбацивања свих тих идеја и људи и глорификовања оних који су деценијама били одбацивани и изопштавани, „Глас Подриња“ је ипак успевао да остварује контакт са својим читаоцима и да заједно са њима дели вредности актуелног друштвеног тренутка. Успевао је, уз веће или мање ризике и посртања, да му читаоци верују и да се позивају на његов став и његово мишљење. А то је, ваља признати, циљ свих озбиљних новина.
Тај циљ културне и просветитељске мисије уредништво „Гласа Подриња“ формулисало је у уводнику првог броја следећим речима: „У обнављању живота и рада у ослобођеним крајевима наше Отаџбине, једно од првих и најважнијих питања која се постављају упоредо са нашом ослободилачком борбом, јесте питање просвећивања и општекултурног уздизања најширих слојева нашег народа, као основа за привредни и социјални напредак наше земље. Томе задатку намењен је и „Глас Подриња“ који данас почиње да излази у ослобођеном Шапцу“.
Од тог 16. децембра, до данас, 16. децембра ове 2010. године, протекло је пуних 66 година, а „Глас Подриња“ се 3295 пута обраћао својим читаоцима. У том обраћању „Глас“ је некада победнички грмео, а некада постиђено шапутао као преплашени основац пред строгим погледом учитеља. Од првог броја, у коме је у уводнику реч „Отаџбина“ записана великим словом - да се зна да је „Отаџбина“ велика и посебна - преко година и деценија глорификовања радничке класе, социјализма, Тита и самоуправљања, па до одбацивања свих тих идеја и људи и глорификовања оних који су деценијама били одбацивани и изопштавани, „Глас Подриња“ је ипак успевао да остварује контакт са својим читаоцима и да заједно са њима дели вредности актуелног друштвеног тренутка. Успевао је, уз веће или мање ризике и посртања, да му читаоци верују и да се позивају на његов став и његово мишљење. А то је, ваља признати, циљ свих озбиљних новина.
Најновији број
25. април 2024.
