СЛОБОДАН ПЕЛАДИЋ ИЗЛАЖЕ У ЉУБЉАНИ
Другачији поглед на наслеђе
У Модерној галерији у Љубљани, јуче је отворена изложба “Оставштина 1989. / Студија случаја: друга изложба Југословенска документа”. На поставци која разматра културно наслеђе, са посебним фокусом на последњу велику југословенску изложбу, учествује и Шапчанин Слободан Пеладић. Реч је о слици с краја осамдесетих, димензија преко три метра, која се налази у колекцији Трајковић из Београда.
- Почаствован сам позивом на ову значајну изложбу у Љубљани чиме заузимам место међу најзначајнијим уметницима наведеног периода. Мој рад је овом презентацијом историјски валоризован што је озбиљна професионална сатисфакција, каже Пеладић.
Према речима кустоскиња Зденке Бадовинац и Бојане Пишкур изложба нема за циљ да реконструише сарајевску изложбу Југословенска документа, нити да предлаже нови југословенски музеј.
- Настојимо да мислимо о наслеђу и истражујемо га на нов и другачији начин са намером да му продужимо живот. С обзиром да је наслеђе жив организам који превазилази власништво над артефактима, наша поставка може да се разуме као својеврсни окидач у процесу који надилази националне или политичке интересе, наведено је у образложењу.
Поставка обухвата скоро осамдесет радова који су били изложени у Сарајеву 1989. године.
Слободан Пеладић је рођен 1962. године у Шапцу. Сликарство је студирао од 1983. до 1987. године на Академији уметности у Новом Саду. Радио је као професор у Школи примењених уметности у Шапцу. Оснивач је и председник Независне уметничке асоцијације Колектив и директор Удружења ликовних стваралаца Шапца. Радови му се налазе у Музеју савремене уметности у Београду, Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, Народном музеју у Шапцу и у приватним колекцијама Трајковић, Вујичић и Ђ. Поповић. Заступљен је у неколиким књигама о савременој уметности. Излагао је самостално и групно, у земљи и иностранству. Живи и ради на релацији Србија (Шабац) и САД (Атланта).
- Почаствован сам позивом на ову значајну изложбу у Љубљани чиме заузимам место међу најзначајнијим уметницима наведеног периода. Мој рад је овом презентацијом историјски валоризован што је озбиљна професионална сатисфакција, каже Пеладић.
Према речима кустоскиња Зденке Бадовинац и Бојане Пишкур изложба нема за циљ да реконструише сарајевску изложбу Југословенска документа, нити да предлаже нови југословенски музеј.
- Настојимо да мислимо о наслеђу и истражујемо га на нов и другачији начин са намером да му продужимо живот. С обзиром да је наслеђе жив организам који превазилази власништво над артефактима, наша поставка може да се разуме као својеврсни окидач у процесу који надилази националне или политичке интересе, наведено је у образложењу.
Поставка обухвата скоро осамдесет радова који су били изложени у Сарајеву 1989. године.
М.Ф.
Најновији број
9. мај 2024.
